„Dan kada su Koreanci postali plavušani“. Takav je neočekivani naslov izabrao Patrik Morus, specijalista za Koreju, za predstavljanje takođe neočekivane knjige fotografija Fransoaz Ugijer. Potom se upustio u dijalog sa fotografkinjom koja je fotografisala stanovnice i stanovnike gradskih prizora Seula, glavnog grada sa džinovskim kulama, svetlećim izlozima, jarko svetlećim metroom, avenijama i intimnim ćoškovima. U knjizi su fotografisani obični Koreanci koji izgledaju više ili manje kičasto, žene koje se bore da se oslobode tradicija, mladi (ili manje mladi) koji pune džepove estetskim hirurzima, napušteni stariji, ceremonije žalosti, porodični portreti... Saznajemo da se tokom preseljenja (najčešće nedeljom) „u stanu koji se napušta, u skladu sa starim običajem, skidaju sve tapete“ ili da siromašni moraju kupovati markirana odela „da bi bili poštovani (...); bogati nemaju potrebe za fensi oblačenjem, oni su poštovani zbog novca“ ili da se reklame u metrou pomeraju istom brzinom kao voz, da bi bile efikasnije... Autori dekonstruišu klišee u devet poglavlja i omogućavaju razumevanje Seula i njegovog ambijenta kao posebnog grada, iznenađujućeg i uzbudljivog.
