Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

POBUNA KOJA RAZOTKRIVA POLITIČKI ĆORSOKAK

Kraljevina u Maroku pred izazovima

Uporni narodni protesti na severoistoku Maroka i njihovi zahtevi za društvenim blagostanjem razotkrivaju neuspehe programa ekonomskog razvoja i infrastrukturnih projekata kojima rukovodi monarhija. Uprkos represiji, brojnost demonstranata nameće temu nove ustavne reforme, ambicioznije od one iz 2011.

Region Rif (severoistok Maroka) već mesecima svedoči važnim narodnim protestima. Pokret je nastao u gradu Al Hosejma, nakon smrti prodavca ribe, Muzina Fikrija, koji je 28. oktobra 2016. godine smrskan u kontejneru dok je pokušavao da povrati veliku količinu sabljarke, koju mu je policija konfiskovala zbog nezakonitog ribolova. Protesti se otad održavaju uprkos snažnoj represiji i teškim zatvorskim kaznama na koje su vodeći demonstranti osuđeni. Upornost ovog pokreta i nivo mobilizacije dovode u pitanje strategiju koju je monarhija usvojila nakon „Arapskog proleća“ 2011. godine. Kralj Muhamed VI je u odgovor na zahteve Pokreta 20. februar (datum demonstracija tokom kojih je pet mladih ljudi poginulo u Al Hosejmi) usvojio reviziju Ustava kako bi dao veća ovlašćenja premijeru, za kog je, nakon izbora održanih 25. novembra 2011. godine, postavio jednog islamistu iz redova Partije pravde i razvoja (PJD). Međutim, nezaposlenost mladih i nesposobnost institucija da kanališu zahteve onih delova stanovništva koji su bolje obavešteni i organizovani u odnosu na period od pre pet godina, danas su poplavili Rif; sukob bi mogao da se proširi na ostatak zemlje.

Za sada se čini da vlast i njene ispostave, poznate kao „Makzen“, ne žele ni da čuju za to. Za njihove predstavnike, priroda institucija i ekonomske mere koje kraljevstvo proteklih dvadeset godina sprovodi ne snose nikakvu krivicu. Sav problem leži u upravljanju i nadgledanju ovih politika. Monarhija podjednako odbacuje i samu pomisao na to da rifski pokret predstavlja poricanje institucionalnih reformi iz 2011. godine. Donekle naivnim rezonovanjem ona ujedno pokušava da povuče razliku između sukoba iz 2011. godine i onog koji se vodi u Rifu. Rabat smatra da rifski demonstranti traže samo da se u njihovom regionu primene ekonomski i socijalni projekti (univerziteti, bolnice), nasuprot Pokretu 20. februar, koji je tražo i dobio ustavnu reformu – koja je i dalje daleko od uspostavljanja parlamentarne monarhije. Šta se danas dešava u Rifu? Problem je u lošoj kadrovskoj politici i sprovođenju javnih politika. Gasi muziku! Nema govora o novoj reformi i dovođenju u pitanje metoda vladanja.

Institucionalni neuspesi

Takva pozicija objašnjava odnos vlasti prema Hiraku (arapski izraz za „kretanje“ ili „mobilnost“) u Rifu. Demonstranti se optužuju da sprečavaju primenu ekonomskih programa koje je država već usvojila. Nakon nekoliko meseci ignorisanja, država se konačno okomila na proteste i uhapsila Nasera Zefzafija, mladog nezaposlenog aktivistu koji je postao lice protesta. Ostali demonstranti mu se gotovo svakodnevno pridružuju u zatvoru. Neki od njih već su osuđeni na do 18 meseci zatvora. Veliki broj njih je, uključujući i Zefzafija, prema svedočenjima onih koji su bili s njima, navodno pretrpeo torturu. Država je istovremeno odgovorila na uobičajen način, otvaranjem dijaloga sa stanovništvom ovog regiona, u koji su uključeni lokalni politički akteri i predstavnici „civilnog društva“ bliski režimu.

Represija se svejedno donekle pogoršala nakon što je pokret zapretio da će se proširiti ostatkom zemlje. U nekolicini gradova održane su demonstracije podrške Hiraku, koje su vrhunac doživele u danu mobilizacije organizovanom 11. juna u Rabatu. Učestvovale su na desetine hiljada ljudi, mnogo više nego na vrhuncu narodnih protesta u glavnom gradu tokom „Arapskog proleća“.

Ispostavlja se da su uzroci uspona Hiraka ostatak institucionalnih neuspeha marokanskog modela – modela izgrađenog oko centralnosti monarhije. Ona je ta koja je neposredno zadužena za pitanja bezbednosti i religije, imenovanja i promicanje „njenih“ političkih patija; zahvaljujući ovoj osnovi koja joj garantuje stabilnost, ona utvrđuje mere od kojih očekuje snažno generisanje rasta; ona je ta koja osmišljava i pokreće kapitalne projekte. Ipak, njena strategija infrastrukturnog razvoja pokazala se nedovoljnom, ako ne i promašenom. Međunarodne finansijske (...)

Obim celog teksta : 1 854 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Abubakr Žamai

je novinar i profesor na Američkom univerzitetskom institutu (IAU College) i nekadašnji urednik nedeljnih listova Le Journal i Assahifa Al-Ousbouiya (Kazablanka).
PREVOD: Matija Medenica

Podeli ovaj tekst