Svuda gde buja trgovina drogom, novinari istražuju. I gde god da istražuju, čeka ih smrt. U Meksiku više nego bilo gde. Nakon dokumentovanja tridesetogodišnjeg „rata protiv droge“ (1975-2004) u majstorskom krimiću. Amerikanac Don Vinslou podseća na ovu realnost i u romanu Kartel. Nakon epskog kartela iz Sinaloe, na čijem čelu je bio Hoakim „El Čapo“ Guzman (delimično prenesen u lik Adana Barere), ovaj kaleidoskopski roman noar, rezultat šestogodišnjeg istraživanja, prati uspon i strahote kriminalne organizacije u periodu između 2000. i 2014. „Do kraja 2010“, kaže Vinslou, „Huarez kartel je ubio 7000 ljudi, 10 000 prodavnica je zatvoreno, 130 000 radnih mesta izgubljeno i 250 000 osoba ’raseljeno’. U Meksiku ukupan broj smrti povezanih sa trgovinom droge samo te godine dostiže 15 273“. Tokom perioda koji roman pokriva, 132 novinara je ubijeno ili nestalo u Meksiku. Njima Vinslou posvećuje svoje delo.
U romanu Kartel, Pablo Mora, toliko strastven u svom poslu koliko je loše plaćen, gleda kako se njegov grad Sijudad Huarez, na granici sa Teksasom, polako pretvara u klanicu. „Ekskluzivna vest“, žali se, „bio bi nedostatak leševa na ulicama“. Đorđo, njegov kolega, žali za vremenom kada je fotografisao „žive ljude“. Fotografišući ljudska torza bez ruku i nogu, oseća se „kao pornograf“... Čak je i prekaljenim profesionalcima starog kova ovo previše. Osećaju da se nešto promenilo. Dok ubijaju jednog po jednog od njegovih kolega, urednik El Períodico - simbol novina koje odolevaju „predsednicima, generalima i narko-baronima“ - na koncu se pita šta karteli žele ili ne žele da se objavi: „Moramo znati pravila, jer čak i u ratu postoje pravila“. Ovakav uvodnik je stvarno bio napisan u El Diario, novinama u Huarezu. Jer, kaže Pablo, „nekada su ’narkosi’ prikrivali svoje zločine, a danas ih javno iznose“. To je radikalna promena, šefovi bandi koriste medije i društvene mreže da bi bolje terorizovali druge i konsolidovali svoju moć. Ovo, očigledno, strahovito pogađa i (…)
