Saudijska Arabija nije bez razloga bila zabrinuta prošlog novembra zbog pobede Donalda Trampa. Uostalom, njihova stara prijateljica Hilari Klinton je bila prepuna hvale za monarhiju koju je predstavljala kao snagu mira i stabilnosti, dok je republikanski protivnik godinama o zemlji imao sve gore reči. Tramp je, u kontekstu napada septembra 2001, optuživao Rijad da je „najveći svetski snabdevač terorizma“: petro-monarhija, pisao je, „koristi naše petrodolare – naš vlastiti novac – za finansiranje terorista koji ubijaju naše ljude, dok se Saudijci oslanjaju na našu zaštitu“. Tokom izborne kampanje je pretio da će blokirati uvoz saudijsko-arabijske nafte ukoliko monarhija ne intenzivira svoju borbu protiv organizacije Islamska država (ID).
Međutim, samo sedam meseci nakon izbora, američki predsednik je izabrao Rijad za svoju prvu zvaničnu posetu inostranstvu. Potvrdio je svoj diplomatski preokret pozivajući režim na promenu politike prema Iranu i najavljujući ugovor od 110 milijardi dolara (malo više od 98 milijardi eura) za prodaju oružja – čemu se može dodati 240 milijardi za ugovore za sledeću deceniju. Dakako, moglo bi se posumnjati u sposobnost saudijsko-arabijske vlade da ispoštuje ovu luksuznu isporuku, imajući u vidu javni deficit od 22% BDP-a kao posledicu pada cene nafte; ali to je nešto drugo. Nekoliko izvora iz Bele Kuće ukazuje na to da ugovori o prodaji oružja čine temelj budućeg „arapskog NATO-a“ u borbi protiv Irana i ID.
Spektakularni preokret
Od besa do obožavanja u samo nekoliko meseci: Trampov preokret izgleda spektakularno. Ali ovo nije bilo potpuno neočekivano. Najpre, zbog nafte: uprkos revoluciji otkrića gasa iz škriljaca, SAD i dalje zavise od saudijsko-arabijskih pumpi milion barela dnevno. Potom, zbog najboljih interesa američke vojne industrije: očigledno nezasit apetit Rijada za raketama Patriot i helikopterima Blackhawk predstavlja blagodet koju ne bi bilo mudro zanemariti. Ovome treba dodati i treći faktor: Iran, kojeg smatraju glavnim izvorom nestabilnosti na Bliskom istoku, neprijateljska je meta SAD i Saudijske Arabije (i Izraela). Konačno, postoji i četvrti razlog: snažna mreža naklonosti prema Americi koju su Saudijci strpljivo gradili godinama, zajedno sa drugim naftnim monarhijama Zaliva.
Ova mreža - sačinjena od tink tenkova, istraživačkih centara, advokatskih i konsultantskih firmi za odnose sa javnošću, savetnika i lobista – je primila od Rijada najmanje 18 miliona dolara od 2015. Suma možda deluje mršavo spram 130 milijardi dolara godišnje koliko zemlja dobija od naftnih prihoda. Ali ukazuje na lakoću sa kojom se Saudijci obezbeđuju protiv rizika od javne nemilosti.
Nakon atentata od 11. septembra, u kojem je petnaest od devetnaest počinioca (uključujući Osamu Bin Ladena) bilo saudijsko-arabijske nacionalnosti, odnosi između dve zemlje su znatno zahladnili. Bušova administracija je prvobitno umanjila štetu prikrivajući kompromitujuće informacije o ulozi saudijsko-arabijske vlade, ne bi li bolje uperila prst u Sadama Huseina. U vreme Obaminog predsedavanja, s druge strane, sporazum između dva saveznika se suočio sa ozbiljnim preprekama. Potpredsednik Džozef Bajden se jednog četvrtka, 2. oktobra 2014, poverio skupu studentkinja i studenata na univerzitetu Harvard: Saudijci, Turci i Emirati, rekao je nediplomatski, bi trebalo da „odlučno eliminišu [sirijskog predsednika Bašara Al Asada], jer obasipaju stotinama miliona dolara i desetinama hiljada tona oružja one koji se bore protiv Asada, pored toga što su primaoci novca Al-Nosra, Al-Kaida i ekstremistički delovi džihadista koji dolaze iz drugih delova sveta“.
Zatim je jula 2015. Vašington stavio tačku na iranski nuklearni spor potpisujući istorijski sporazum sa Teheranom, večitim neprijateljem Rijada. Aprila 2016, Obama je u intervjuu za mesečnik The Atlantic optužio Saudijce da podržavaju sunitski terorizam i predložio im da nauče da „dele“ Bliski istok sa iranskim protivnicima. Tri meseca kasnije, administracija otkriva poglavlje izveštaja parlamentarnog istraživanja o 11. septembru iz 2002, u kojem se ukazuje na to da su saudijski lideri obezbedili sredstva za najmanje dva involvirana komandosa i da su ometali američko istraživanje. Septembra iste godine, Kongres je ubedljivom većinom omogućio porodicama žrtava 11. septembra da na sudu zahtevaju naknadu štete od strane saudijske monarhije, bez obzira na veto predsednika Obame na ovaj zakon. U oktobru Vikiliks otkriva mailove Hilari Klinton iz 2014. u kojima se žali na saudijske i katarske vlasti, osumnjičene za pružanje „finansijske podrške i tajne logistike ID i drugim radikalnim sunitskim grupama u regionu“.
Anti-saudijska retorika koju je nametao Tramp tokom izborne kampanje je stoga izgledala kao logičan ishod razvoda koji je u toku. Sve dok se šarena armada demokrata, neokonzervativaca, (…)
