Kamera je prešla preko Ljube, čistačice koja „prima naređenja direktno iz Kremlja“; bio je tu i jedan „novinar koji se uključivao sa terena“ tako što je stojeći ispred zelenog paravana sa telepromptera čitao na arapskom, dok su drugi glumili sirijske borce; strani izveštači su bili zaključani u ćeliji, a britanski spiker Kevin Oven bio je lisicama privezan za svoju stolicu u studiju. Ovo ruganje na vlastiti račun bilo je brz, kratak i duhovit odgovor kritičarima koji RT vide kao propagandno sredstvo Kremlja. Vladimir Putin je iskoristio tu priliku da ponovo istakne osnovne ciljeve RT-a posle decenije dostignuća u javnoj diplomatiji: „Od vitalnog je značaja da naš i vaš glas čuju… ne samo političari, već takođe i, naročito!, obični građani širom sveta.“
Narandžasta revolucija u Ukrajini 2004. bila je Rusiji dokaz da su se zapadne NGO umešale u događaje u njenom dvorištu. Prekretnicu u ruskoj spoljnoj politici predstavljala je spoznaja da joj nedostaje međunarodni uticaj i ona je 2005. stvorila grupu Raša Tudej. Simonijan je rekla za Financial Times: „Početna ideja je bila da se napravi kanal (na engleskom jeziku) koji bi se bavio samo Rusijom. Vrlo brzo je postalo jasno da je ta ideja bila osuđena na propast… da su naša publika (samo) kremljolozi i ruski gledaoci, to bi bilo vrlo malo ljudi“.
Tokom ruskog rata protiv Gruzije 2008, RT je prešla u napad jer je smatrala da su zapadni mejnstrim mediji jednostrani. Misija RT-a je tada prerasla u ’globalnu’ medijsku organizaciju koja može da promoviše ’drugačije viđenje’ događaja. Mreža je postajala sve više međunarodna: Arapski servis, Rusija Al-Jaum (sada RT Arabik) pokrenut je 2007; španski servis 2009; osnovani su kanali u SAD (2010) i u UK (2014), kao i nemački i francuski onlajn servisi. Planirano je da kanal RT Frans krene uživo nešto kasnije ove godine. Ruska država velikodušno finansira širenje RT-a koji sada ima kancelarije u 19 zemalja i 2100 zaposlenih. Prema istraživanju koje je Ipsos sproveo u 36 zemalja, u martu 2016, 70 miliona ljudi nedeljno gleda RT, što je nešto manji auditorijum od onog koji ima BBC ili Vorld Njuz, ali je više nego što imaju Dojče Vele i Frans 24. Sa osam miliona gledalaca svake sedmice u SAD i 36 miliona u Evropi, RT je po veličini peti međunarodni emiter na ovim ključnim tržištima. Otkako je počeo sa radom, njegov budžet je porastao od 31 milion dolara na 310 miliona dolara, što je skoro četvrtina sredstava koje ruska država odvaja za finansiranje medija. Ovaj kanal se brzo prilagođava onlajn načinu života, potpuno iskorištavajući viralnu digitalnu tehnologiju (uključujući vebkasting i video 360° ). Upravlja mnogim nalozima na društvenim medijima i na YouTube-u se promoviše kao „najgledanija mreža vesti“ sa „4 biliona pregleda“. CNN-ov model praćenje događaja iz-minuta-u-minut, infotejnment (informisanje na zabavan način, prim.prev.) – ostaje standard produkcijskog stila. Najvažniji RT-ov polemički program Kros Tok nastao je pod neposrednim uticajem CNN-ovog programa Krosfajr (koji je počeo da se emituje 2014). To se odnosi i na regrutovanje bivše CNN-ove zvezde, voditelja Lari Kinga 2013, čime je zadat ključni udarac.
’Pitanje više’
RT sebe vidi kao alternativu zapadnim ’mejnstrim’ medijima i identifikovao je 50 organizacija koje smatra svojim ključnim konkurentima. „Mi smo hteli da prekinemo sa monopolom anglosaksonskih masovnih medija u globalnom dotoku informacija“, rekao je Putin prilikom posete sedištu RT-a u junu 2013. Po rečima Andreja Kortunova, generalnog direktora Ruskog saveta za međunarodne poslove, „[RT] ne zanima toliko unapređivanje pozicije Rusije, koliko dovođenje u pitanje jedinstvenosti zapadnih pozicija, relativizovanje zapadne interpretacije događaja.“ Slogan kanala je ’Pitanje više’.
Ovaj emiter otvoreno izražava svoju političku pripadnost i njega ne opterećuje napetost sa kojom su suočeni zapadni novinari na međunarodnim kanalima: postoji politički zahtev da se vesti prenose u skladu sa nacionalnim interesom onakvim kako ga sagledava zainteresovana država; tu takođe postoji etički princip koji zahteva vidljiv stepen nezavisnosti da bi se izbeglo da se nastupa samo propagandistički. Kada je BBC-jev generalni director Toni Hal najavio širenje Svetskog servisa u novembru 2016, on je opisao „BBC kao kanal koji je pouzdan, okrenut ka svetu i donosi najbolje od našeg nezavisnog, nepristrasnog novinarstva i zabavu svetske klase za pola biliona ljudi.“ Mari Kristin Saragos, šef Frans Medija Mond-a, rekla je u decembru 2016 da Frans 24 (koji se finansira putem TV pretplate i od strane države) „nije vladin kanal.“
RT odbacuje nedoumice ove vrste i prihvata svoju povezanost sa ruskom državom. U napetom dijalogu, Anisa Nauai, američki predstavnik RT-ovog šou programa In The Now rekla je CNN-ovoj novinarki Kristian Amanpur da njoj ne smeta što ruska vlada koristi RT da bi ukazala na „problem negativne slike o Rusiji“. „Ljudi znaju odakle dolaze naša sredstva. Da li mi u većoj meri predstavljamo ruski ugao gledanja? Naravno da to činimo, jer je ta perspektiva bila zapostavljena. Ali apsurdno je da pitanje o tome postavlja neko ko propagira poziciju Stejt Dipartmenta već više od 15 godina.“ (Amanpur je izveštavala sa Kosova za CNN 1990-tih kada je njen suprug Džejms Rubin bio portparol). RT-ovi šefovi vide međunarodne vesti kao mesto na kojem je moguće da istovremeno postoje različiti narativi: „Jeste li videli mnogo primera objektivnog izveštavanja?“ pitala je Simonijan Špigelovu u onlajn razgovoru u avgustu 2013. „Nema objektivnosti: postoji samo onoliko mnogo aproksimacija istine koliko ima mogućih (…)
