Ponekad se iznosi argument pokolja u Siriji ili haosa u Libiji kako bi se relativizovala geopolitička važnost Palestine. Pa ipak, ovaj konflikt odvija se u oblasti koja nikada nije bila toliko podeljena. Palestinska borba ostaje jedina koja ujedinjuje sve političke i ideološke struje arapskog sveta, bilo da su islamističke ili komunističke, nacionalističke ili liberalne. Za svakog stanovnika ovog regiona (pa i izvan njega, čitavog muslimanskog sveta), ona materijalizuje fundamentalnu nepravdu, poricanje međunarodnog prava i ishodište zapadne politike i njene podrške Izraelu.
Situacija u Palestini već sedamdeset godina raspiruje nezadovoljstvo, ali i regionalnu destabilizaciju. Nakon rata iz 1948–49 dovela je do pada prozapadnih režima i podstakla izbijanje izraelsko-arapskih ratova 1956, 1967. i 1982. godine. Danas ojačava transnacionalne grupacije, bilo da su u pitanju Al Kaida ili Islamska država, koje su se utvrdile u nekolicini palestinskih kampova.
Upravo je general Dejvid Petreus, tadašnji šef Centkoma, američke vojne zone koja je obuhvatala čitav Bliski istok, u martu 2010. godine izjavio Komitetu za oružane snage američkog Senata: „Uporna neprijateljstva između Izraela i nekih od njegovih suseda predstavljaju mnogostruki izazov našoj sposobnosti da ostvarujemo svoje interese unutar naše zone odgovornosti. Izraelsko-palestinske tenzije često prerastaju u nasilje i velike oružane sukobe. Taj konflikt vodi nastanku antiameričkog sentimenta, usled onoga što se smatra američkim favorizovanjem Izraela. Bes Arapa povodom palestinskog pitanja ograničava snagu i dubinu naše saradnje sa vladama i narodima ove oblasti i podriva legitimitet umerenih režima u arapskom svetu. Za to vreme, Al Kaida i druge militantne grupe iskorišćavaju ovaj bes kako bi ljude mobilisale u svoje redove.“ Ne bismo ovo mogli bolje reći.
