Bivši albanski ministar spoljnih poslova, Besnik Mustafaj, izazvao je svojevremeno pravu pometnju, kada je izjavio: „Ako Kosovo bude podeljeno, nećemo biti u mogućnosti da garantujemo kosovsku granicu sa Albanijom, kao ni granicu sa albanskim delom Makedonije“. Novi status Kosova je ponovo pokrenuo pitanje granicâ na Balkanu i niko ne može sa sigurnošću predvideti dalji tok događaja.
U večernjim časovima 21. maja, na dan referenduma o nezavisnosti Crne Gore, u Ulcinju, najjužnijem gradu crnogorskog primorja, vijorile su se, jedne pored drugih, crnogorske i albanske zastave. Crna Gora svoju nezavisnost najvećim delom duguje glasovima nacionalnih manjina: pedeset hiljada Albanaca u ovoj maloj zemlji već dugo su građani Crne Gore.
Za Ibrahima Cungua, bivšeg policijskog načelnika za Ulcinj i lokalnog vođu Socijaldemokratske Partije, „moguće je biti Albanac i građanin Crne Gore“.
Ipak, crnogorski Albanci su izuzetak na Balkanu. U Makedoniji, Albanci i Makedonci nemaju poverenja jedni u druge. Politička i kulturna prava Albanaca su priznata, a Ohridskim sporazumom iz avgusta 2001. je okončan nasilni sukob između makedonskih snaga bezbednosti i albanske Oslobodilačke nacionalne armije. Kao i makedonski Sloveni, Albanci danas imaju status „drugog konstitutivnog naroda“ makedonske republike. Albanski je drugi zvanični jezik u svakoj opštini u kojoj Albanci čine preko 20% ukupnog stanovništva. „Pre 2001, albanski srednjoškolci su teško upisivali fakultete, ali se stanje u međuvremenu popravilo“, kaže Afrim Kerimi, direktor albanske srednje škole u Kumanovu.
Međutim, nisu isceljene sve rane iz sukoba iz 2001. Mnogi su i dalje razočarani mirovnim sporazumom, a gerilske borce ponovo svrbe prsti. Elastična politika amnestije dodatno podstiče resantiman; u takvom kontekstu, ne čudi što se neprestano pojavljuju male gerilske grupe, često u vezi sa kriminalnim formacijama. Jednu takvu grupu je 2003. formirao Avdil Jakupi, poznatiji kao „komandant Čakala“; druga, pod (…)
