BIOGRAFIJA
JULES GUESDE. L’anti-Jaurès? – Jean-Numa Ducange Armand Colin, Pariz, 2017, 247 strana, 22.90 evra. Žil Ged (1845–1922) nije bio miljenik štampe. Ovaj poslanik Severa za mnoge istoričare predstavlja dvostruku negaciju blistavog Žana Žoresa, prvosveštenika simplističkog, maksimalističkog i sektaškog socijalizma. Što se sećanja militanata tiče, njegova nezainteresovanost za sudbinu Alfreda Drajfusa i ulazak 1914. godine u vladu Svetog saveza ostaju u prvom planu. Žan-Numa Dikonž pokušava da oslobodi Geda od ovog sloja sećanja. On podseća na njegove početke kao radikalnog novinara, na njegovu gotovo proročku auru, ključnu ulogu u dovođenju marksizma u Francusku i njegov rad na organizovanju socijalističkog pokreta. Prikazuje pragmatičnijeg i ne tako rigidnog čoveka kakvog ga legenda predstavlja. Pokušava da pruži razloge iza njegovih najdiskutabilnijih političkih odluka, ne da bi ga „rehabilitovao“, već u pokušaju da mu vrati istinske dimenzije. ANTONI BJURLO
UMETNOST
DES ARCHIVES DU MAL. – Saad Chakali L’Harmattan, Pariz, 2017, 264 strana, 27 evra. Ovaj strastveni naučni rad postavio je pred sebe razjašnjavanje zadatka koji je filmski stvaraoc Žan-Luk Godar sebi zadao, ponajpre u Istorija(ma) filma (1988–1998): zadatak uzdizanja istorijskih gubitnika dijalektičkom montažom scena iz svih sfera, od dokumentaraca do holivudske fikcije. Godarijanska montaža, smatra Saad Šakali, nikako se ne može svesti na plasiranje ekvivalenata (na primer između Adolfa Hitlera i Golde Meir, u ovde i drugde često kritikovanoj sekvenci iz filma koji je 1974. realizovao s En-Mari Mjevil), već teži stvaranju mogućnosti za nastanak treće slike, jedne nove misli kod gledaoca koji je pozvan da zamisli nešto što mu nije pred očima. Usled emocionalne etičnosti, godarijanski opus proganjaju krici žrtava, kojima montaža pruža mogućnost oslobođenja podsećajući ih na to da nisu osuđene na ništavilo: slika ih spašava od zaborava, baš kao što (…)
