Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

SVE DALJE OD „SOCIJALIZMA ZA XXI VEK“

Dva lica venecuelanske krize

Duboka, krvava, žestoka venecuelanska kriza je u mejnstrim medijima opsesija: služi kao kritika Žank Lik Melanšona u Francuskoj, Džeremija Korbina u Ujedinjenom Kraljevstvu i Pabla Iglesiasa (Podemos) u Španiji. Ali ona je izazov i za progresiviste koji su u haosu. Kako interpretirati događaje? Koji stav usvojiti? Kakav rezultat iščekivati?

Dva velika i zastrašujuća lika se približavaju. Čovek kojeg sreću, sa crvenim kačketom, pokušava da uspostavi dijalog. Ali od toga ništa: guraju ga, prete mu... Iznenada se približava četvrta osoba. Vadi pištolj iz pantalona i otvara vatru. Gomila viče, čovek sa kačketom pada.

Ovaj video-snimak snimljen mobilnim telefonom je avgusta 2017. video velik broj ljudi koje okupira venecuelanska kriza. Tri meseca ranije, predsednik Nikolas Maduro je doneo odluku o glasanju za Ustavotvornu skupštinu koja bi zamenila Nacionalnu skuštinu, jedinu instituciju koja je nakon izbora 2015. u rukama opozicije. Od tada se napetost uvećava: sukobi snaga reda i demonstranata kao rezultat imaju više od stotinu mrtvih, uključujući – što je izgleda ostalo neprimećeno u medijima – i pristalice predsednika.

Internacionalni aktivista u Venecueli je 4. avgusta objavio video-snimak na forumu: „Evo kako kučkini sinovi opozicije ubijaju mlade čaviste!“ Poruka za porukom, sledile su reakcije gneva. „Otišli su po vođu socijalističke omladine koji se skrivao. Pretila mu je desničarska milicija.“

„Pazite, opozicija takođe šeruje video“, upozorava drugi učesnik diskusije, sugerišući da Madurovi neprijatelji koriste iste slike da bi ilustrovali nasilje vlasti. Da li se radi o manipulaciji desnice? I da li je crveni kačket (boja čavista) izazvala greške u tumačenju? Bes se iznenada pretvara u sumnju, a nestrpljenje da se što pre šeruje video u brigu za potvrđivanje izvora. Provereno je: sekvenca je deo otvorenog teatarskog performansa evangelista u Portoriku. I nema nikakve veze sa Venecuelom...

Politički i ekonomski haos karipske zemlje vodi karikaturalnim manipulacijama na obe strane, kao i u kolumnama internacionalnih medija koji obično staju na stranu opozicije (videti Novinarstvo autopsije). Primer? Opozicija je 16. jula organizovala narodne konsultacije bez saglasnosti vlasti. Jedno od tri postavljena pitanja - „Da li zahtevate od nacionalne bolivarske vojne snage da brani Ustav (...) i da podrži odluke Nacionalne skupštine?“ – jedva je prikrivalo poziv na vojni ustanak. Prema organizatorima, oko 7 miliona Venecuelanki i Venecuelaca bi se preselilo jer odbija, velikom većinom, vladu i njen projekt Ustavotvorne skupštine. Zaključak New York Times-a: „Više od 98% glasača podržava opoziciju“. Opservacija je bila tačna, ali bi bila još tačnija da su novine precizirale da se radi o „glasačima“ koji predstavljaju manje od 35% glasačkog tela, jer ostatak populacije koja može da glasa nije učestvovao na referendumu...

Hladnokrva borba za vlast

Venecuelanska kriza je mnoge ostavila dezorijentisane. Kao i sve situacije intenzivne borbe u kojima je moć glavni ulog, ova se može interpretirati na dva nivoa. Prvi nivo, hladnokrvniji, situira se u polje ideja: poželjno je istraživanje mogućih neuspeha. Drugi nivo, onaj usijaniji, referiše na konkretnu politiku i njene frustracije: ovde borba traži pobednika, poraženog i izbor tabora, koliko god to bilo neprijatno. Pozicija (čak i geografska) često vodi posmatrače favorizovanju jednog ili drugog načina analize.

Daleko od Venecuele, rasprava se postepeno počela pojavljivati među onima koje je „bolivarska laboratorija“ interesovala kada je donosila nadu: koji je udeo odgovornosti vlasti u krizi koja potresa zemlju? A koji je deo odgovornosti opozicije koja nikada nije bila previše okupirana demokratskim procedurama?

Ako ideja da aktuelni predsednik predstavlja bledu figuru u poređenju sa svojim mentorom stvara male podele, prva struja ukazuje na to da je rez u čavizmu mnogo dublji. Najpre iz kontingentnih razloga: pored ličnosti bivšeg predsednika, čavistički period je obeležavala eksplozija cene nafte. Od izbora Madura 2013. cene padaju. Na jednoj strani su, dakle, politička veština i obilje, a na drugoj neveštost i oskudica. To je idealan koktel za kraj levih snaga koji liči na izvesne karikature oponentske imaginacije: drugi rez između „čavizma“ i „madurizma“. Za većinu Venecuelanki i Venecuelaca, ime bivšeg predsednika evocira redukciju nejednakosti u okviru produbljivanja demokratije. Čavezov naslednik je sada povezan sa povratkom siromaštva otežanog političkim i (...)

Obim celog teksta : 1 952 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Reno Lamber

PREVOD: Maja Solar

Podeli ovaj tekst