Nova šefica izvršne vlasti Keri Lam je 1. jula 2017. položila zakletvu uz veliku pompu, u barikadiranom Hongkongu u kojem se rasporedilo dvadeset eskadrila garnizona Narodne oslobodilačke vojske. Ceremonija se poklopila sa dvadesetogodišnjicom prenosa suvereniteta sa Velike Britanije na Kinu, a doputovao je i predsednik Si Đinping pod visokom zaštitom. Zatvaranjem svečanosti je potvrdio ko je šef u Hongkongu: „Svaka aktivnost koja bi ugrozila suverenitet i sigurnost Kine, koja bi dovela u pitanje Osnovni zakon [neka vrsta Ustava], koja bi se suprotstavljala centralnoj moći ili koja bi koristila Hongkong kao bazu za infiltraciju ili sabotažu protiv kontinentalne Kine je čin koji prelazi žutu liniju i koji je u potpunosti neprihvatljiv.“ Mesec dana ranije u Pekingu je Zang Dejiang, treća vodeća osoba Komunističke partije Kine (KPK) i šef Centralne grupe za poslovnu koordinaciju Hongkonga i Makaa, stavio tačku na „i“: „Visoki stepen autonomije kojim raspolaže Hongkong ni pod kojim okolnostima ne bi trebalo da bude izgovor za suprotstavljanje centralnoj vladi.“
Ovo nije sprečilo godišnje okupljanje povodom krvave represije na Tjenanmenu u Pekingu 1989. Ovog 4. juna 2017. su govornici na ogromnoj sceni u parku Viktorija u Hongkongu pevali patriotske pesme i skandirali slogane, zahtevajući od Pekinga promenu presude povodom pokreta (označenog kao „kontra-revolucionarna pobuna“). Potpredsednica Alijanse za podršku demokratskim i patriotskim pokretima u Kini (koja okuplja sve organizacije i partije pandemokratskog tabora) Čou Hang-tung je podsetila da stanovnici Hongkonga imaju priliku da govore umesto onih koji ne mogu da govore, da odaju počast žrtvama za one koji su sprečeni i da pruže utehu onima koji su još živi.
Odbijanje „ispiranja mozga“
„Moramo se boriti za univerzalne vrednosti u korist sve više ljudi“, rekao nam je nekoliko sati ranije predsednik Alijanse Albert Ho. Ovaj bivši član Parlamenta (od 1997. do 2016.) je danas jedna od vodećih figura Demokratske partije. „Situacija je složena“, rekao je, „ali podržavam formulu jedna zemlja, dva sistema. jer je to u interesu obe strane. Duboko se osećam Kinezom, ali istovremeno sam veoma privržen vladavini prava koja čini specifičnost Hongkonga“. Lau San-čing, koji je u mladosti (od 1981. do 1991.) upoznao kineske zatvore kao trockistički militant i član druge najveće pandemokratske partije - Partije građana, kaže: „Ono što čini specifičnost Hongkonga spram ostatka Kine jeste efektivno ostvarivanje demokratskih sloboda. Ali borba za direktno univerzalno pravo glasa, bez prethodnog filtriranja, se nastavlja.“ Iako je lično bio žrtva, oseća izvesno divljenje prema režimu koji je obnovio „veličinu Kine“ i koji se usredsređuje na razvoj, posebno investicionih projekata između Hongkonga i susedne pokrajine Guangdung.
Advokat i aktivista za ljudska prava Kit Čan je manje optimističan: „Sadašnja situacija je loša. Štaviše, ekonomija sve više zavisi od kineskih investicija, dok je učešće stranih investicija u padu. Sa povećanom represijom tokom ’kišobran revolucije’, strah je obuzeo umove.“ Pokret kišobrana je mobilizovao mnogo mladih ljudi : oni su od 27. septembra do 15. decembra 2014. okupirali centar Hongkonga i protestvovali protiv namere Pekinga da unapred izabere kandidate za mesto šefa izvršne vlasti, i zahtevali su potpuno univerzalno pravo glasa, ali nisu dobili traženo. Prošlog 17. avgusta su tri lidera pokreta, Natan Lou, Aleks Čou i Džošua Vong, osuđeni od strane apelacionog suda na, redom, osam, sedam i šest meseci zatvora. Državno tužilaštvo je pre svega smatralo da je osuda na rad u javnom interesu i na tromesečni privremeni pritvor preslaba. Također su osuđeni na pet godina zabrane kandidovanja na izborima. Ova odluka pokazuje sve osetljivije zatvaranje.
Nakon našeg susreta u junu, Natan Lou, predsednik mlade partije Demosisto (koju je zajedno sa Vongom osnovao 2014) i najmlađi izabrani u Parlamentu na glasanju 4. septembra 2016, objašnjava: „Pokret kišobrana je označio prekretnicu u mom životu. Kao pristalice ne-nasilja, bili smo inspirisani društvenim pokretom iz aprila i maja 1989. u Kini i privukli smo pažnju celog sveta na Hongkong. Nisam mislio da će se stvari tako brzo odvijati. Demosisto nastoji da se okrene potčinjenim klasama, dok su tradicionalne demokratske partije branioci srednje klase; naša partija želi da se okrene ka plavim okovratnicima (kao što je moj otac), jer ekonomski horizont (…)