Tokom leta Le monde diplomatique je na svom sajtu omogućio besplatan pristup dosijeu „Obmana zvana Bernar-Anri Levi“, referentan dosije koji je čitan diljem sveta i preveden na nekoliko jezika. Bez ikakvih drugih uvredljivosti sem činjenica, ova serija članaka dokumentuje niz teških grešaka, izmišljotina i opasnih pozicija koje se već četrdesetak godina pripisuju Bernar-Anri Leviju. Dosije podseća na broj katastrofalnih sukoba koje su podstakli njegovi spisi – naročito u Libiji – i ukazuje na izuzetno gustu mrežu odgovornih i saučesnika u medijima.
Objavljivanje je podstaklo entuzijazam korisnica i korisnika interneta, ali je narušilo letnji mir Bernar-Anri Levija, koji je 18. jula bio pozvan u Jelisejsku palatu da u privatnoj projekciji predstavi svoj najnoviji film šefu države. Veoma ljut, esejista je posvetio celu kolumnu u nedeljniku Point (20. jul 2017) pogrdnoj kritici pod naslovom „Beda i sramota Le monde diplomatique-a“. Tekst ponavlja stare besmislice protiv naših novina: „Napadati bez straha slobodnog pisca“ poput njega, piše Bernar-Anri Levi, znači „preći crveno-smeđu liniju“.
Povodom ovoga su se odmah izjasnili uobičajeni laskavci, Benoa Rajski (na sajtu Atlantico 21. jula) i Filip Val (L’Express, 24. jula). Referišući na spaljivanje knjiga koje su počinili nacisti tokom 1930-ih, prvi piše: „Ima neke časti u tome da vas bace u vatru mračni grubijani. Bernar-Anri Levi može biti ponosan što ga je spalio Le monde diplomatique...“ Za drugog, naš dosije nastavlja tradiciju „istorijske hibridizacije najgoreg fašizma sa najgorim komunizmom“ i svedočanstvo je „operacije čišćenja“ koja „isključuje humanost“ hroničara nedeljnika Point. Razumeli ste: biti rezervisan spram genijalnosti Bernar-Anri Levija znači počiniti zločin protiv humanosti.
Sedamnaesta kazneno-popravna komora Pariza je 23. aprila 2013. osudila Bernar-Anri Levija zbog javne klevete upućene Bernaru Kasenu, koji je bio meta zbog svojih istorijskih veza sa Le monde diplomatique. Francuski (…)
