Le Monde diplomatique je u oktobru 2009. izneo apel svojim čitaocima. Naš list je tri godine trpeo finansijske gubitke i, poput mnogih drugih, iz godine u godinu svedočio padu tiraža. Drugim rečima, njegov opstanak – odnosno nezavisnost, što se svodi na isto – postao je neizvestan.
Osam godina kasnije, ova pretnja je iza nas.
Budući da u ovom trenutku nemamo bezbroj razloga za zadovoljstvo, koristiće nam koliko i prijati da sprovedemo analizu onog koji nas se neposredno tiče – tim pre što ima i opštiju, intelektualo važniju i političniju dimenziju. Tiraž novina svakako nije pokazatelj njihovog kvaliteta. Međutim, svaki put kada nakon iznošenja neke struje mišljenja, neke filozofije – a ne „brenda“, proizvoda – oslabe, to je signal da prestaju da služe svrsi, da postaju nepotrebne.
Novac smo 2009. stavili na to da ovo nije slučaj sa Le Monde diplomatiqueom i od vas zatražili da to i potvrdite slanjem donacija, pretplaćivanjem i redovnijom kupovinom časopisa. Istakli smo tada da nema besplatnih informacija; da, kada je rad novinara besplatan, oni više ne zavise od svojih čitalaca, već od pretraživača i oglašivača. U to vreme, taj pristup i ta analiza bili su jedinstveni.
Naš poziv naišao je na odjek. Od 2009, primili smo 16.700 donacija, ukupne sume od 1.629.000 evra; broj pretplatnika dostigao je istorijski rekord, sa 81.000 na 94.000 prošlog meseca; prodaja štampanog izdanja nije žrtvovana u prilog „samo digitalnog“ poslovanja; ukupni tiraž uspeo je u velikoj meri da se održi, a u protekle tri godine pokazuje nepobitne znake oporavka (+20,5%), nasuprot generalnom kretanju štampe. Istovremeno, svedočimo dramatičnom porastu broja pretplatnika na naše arhive. Ovaj dokumentarni resurs, pokrenut 2013, sada broji preko 35.000 pretplatnika, svesnih činjenice da se vesti iz sveta ne mogu svesti na poslednje tri kontroverze te nedelje.
Koja još francuska publikacija svojim čitaocima može da ponudi celinu svoje šezdesettrododišnje arhive, i to na toliko veliki broj tema koje Le Monde diplomatique pokriva od 1954? Uskoro će poslednjih dvadeset godina postati dostupno i na još tri jezika pored francuskog: na engleskom, španskom i nemačkom, dok čekamo i portugalski, italijanski i arapski.
Ta postignuća i stanje na našim računima (vidi okvir) naveli su nas da obustavimo redovnu godišnju kampanju prikupljanja finansijskih sredstava. Aparatura je tu i radi, posebno putem našeg veb sajta, za one koji požele da konsoliduju našu finansijsku situaciju i povećaju nam rezerve pred neku buduću sušu. To, međutim, više nema karakter vanrednog stanja. Budućnost ovog časopisa je zagarantovana, makar u narednih nekoliko godina. Zato ćemo samo nazvati pobedu njenim imenom. Samim tim menjamo i cilj: umesto da se borimo za opstanak publikacije, red je došao na pitanje širenja ideja koje prenosi. Na to da svotu koju smo skupili u odbrani potrošimo na osvajanje.
S tim u vidu, cena Le Monde diplomatiquea ostaje ista, u iznosu koji se od 2013. nije menjao. Pored toga, dopunićemo poseban fond „Solidarni čitaoci“, kojim se proteklih tačno trideset godina zahvaljujući našim čitaocima omogućava pretplata institucijama, bibliotekama i univerzitetima u siromašnim zemljama, ali i francuskim zatvorima. Takođe vam predlažemo i jednogodišnje sponzorisanje novog čitaoca, u nadi da će on ili ona potom odlučiti da nastavi to iskustvo. Veoma ubrzo moći ćete i da zajedno sa nama doprinesete „Međunarodnoj mreži solidarnosti“, koju nameravamo da pokrenemo kako bismo ojačali naša međunarodna izdanja. Neka od njih opstaju (…)
