Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

„NAŠA JAVNA POLITIKA JE GRAĐANSKA SAMOODBRANA“

Otpor socijalnoj bezobzirnosti vlasti u Nišu

Udruženi pokret slobodnih stanara postoji više od dve godine. Formiran je kao izraz nezadovoljstva građanki i građana Niša protiv previsokih cena daljinskog grejanja. Socijalna neosetljivost i arogancija kojom su partijski postavljeni čelnici Toplane reagovali na ovaj pokret, u privredno i socijalno devastiranom gradu, doveli su do građanskog bunta i neminovnih koncesija na koje su vlasti primorane. Iako je zahvaljujući njihovom radu cena grejanja u Nišu danas među najnižima u Srbiji, atmosfera apatije i straha u društvu otežava dalje funkcionisanje i omasovljenje pokreta

Oko 15. marta 2015. su se sastala trojica komšija, da razgovaraju o iznenadnom uvećanju računa za toplotnu energiju. Tog meseca je niška toplana isporučila uvećane račune od 100 pa do 200%. Tada su se Dragan Perić, Saša Kostić i pisac ovog teksta dogovorili da organizuju sastanak sa 25 predsednika skupština stanara i da na tom sastanku sroče peticiju sa zahtevom da daljinsko grejanje ne sme da bude ovako skupo, iznad granice podnošljivosti običnih korisnika grejanja.

Nismo bili ni izbliza svesni činjenice kakvu ćemo komunalnu zver isterati na svetlo dana. Znali smo, kao i svo obično građanstvo, a ja i pomalo više, budući da sam sociolog, da je vlast otuđena, da je ona, u stvari, konglomerat klijenata, da je prigrlila članstvo podobno sebi – nekvalifikovano, pojedince sa društvene margine, sve one koji, u iole stabilnim društvenim uslovima, ne bi imali baš nikakvu šansu da upravljaju bilo kojim javnim resursom..., rečju sve one koji, osim puke halapljivosti za vlašću i priviligejima, ne poseduju ni jedno društveno-poželjno svojstvo.

Dakle, pozvali smo predsednike skupština stanara iz bloka u kome živimo. Sastanak je zakazan u podrumskim prostorijama jedne od zgrada u komšiluku. Na sastanak je došlo dvadeset šest predsednika skupština stanara. Čim sam počeo da čitam peticiju u podrum je nahrupila velika grupa ljudi sa zahtevom da izađemo napolje i da napolju, u dvorištu pročitamo naše zahteve. Napolju, u mraku, je stajalo nekoliko stotina ljudi. Pod svetlošću mobilnih telefona, u mukloj tišini, sam pročitao naše zahteve.

Za manje od mesec dana peticiju je potpisao preko četiri stotine predsednika skupština stanara. Prema našoj gruboj proceni, oni su predstavljali više od 12.000 korisnika ili, više od 40.000 žitelja grada. Bilo je, u raznim partijskim nadgornjavanjima vlasti i „opozicije“, procena da se radi i o svih 60.000 Nišlija. Poređenja radi, Niška toplana je tada grejala oko 30.000 korisnika.

Pre no što smo poslali peticiju gradskim vlastima i poslovodstvu toplane, odlučili smo da organizujemo javnu tribinu u sali jedne mesne zajednice. Mehanizam opstrukcije je odmah stavljen u pogon. Posle mnogih peripetija smo, konačno, održali tribinu u sali jedne od niških mesnih zajednica.

Mehanizam opstrukcije

Ubrzo iza toga smo registrovali naše udruženje kao Udruženje predsednika skupština stanara (UPSS), a posle donošenja novog Zakona o stanovanju, kojim su ukinte skupštine stanara, preimenovali smo naše udruženje u Udruženi pokret slobodnih stanara (opet UPSS). Dogovorili smo se da naše stanovište bude takvo da ne predstavljamo nikoga do nas sâme, da nismo ničiji sledbenici i da ne želimo da imamo sledbenike. Naša javna politika je građanska samoodbrana.

Naravno, gradske vlasti nisu prihvatile naše zahteve. Čak su nas zvali i na zajedničke sastanke. Pokušavali da ublaže naše zahteve demagogijom, a posle i otvorenim i javnim uvredama. Jedan od visokih gradskih funkcionera je, kao papagaj, ponavljao da smo mi amaterksa grupa građana („gde su im ti stručnjaci?) i „udruženje u pokušaju“. Na prvi naredni sastanak smo doveli skoro 30 inženjera energetike i mašinstva, pravnika, ekonomista, knjigovođa... Ućutao je taj funkcioner.

Mi nismo odstupali od naših zahteva za pojeftinjenje cene grejanja i za omogućavanje isključenja sa sistema daljinskog grejanja onima koji ne mogu da plate račune i onima koji ne žele da plaćaju najskuplji vid grejanja. Mnogo skuplji od grejanja električnom energijom. upozoravali smo na to da daljinsko grejanje mora da bude najeftiniji vid grejanja. Ukoliko nije tako, onda toplanu treba ugasiti.

Priblegli smo organizovanju masovnih demonstracija. Na ulicu je u nekoliko navrata izašlo skoro pet hiljada ljudi.

Posle velikog broja naših akcija i inicijativa (stručne tehničko-ekonomske analize, dostavljeni zahtevi skoro svim nadležnim instancama u gradu i zemlji, stupanje u kontakt sa Evropskom energetskom zajednicom...) uspeli smo da onemogućimo enormno povećanje cene već skupog grejanja, da smanjimo cenu (nismo zadovoljni smanjenjem) i da omogućimo velikom broju domaćinstava (oko 6.000) da se privremeno isključe sa sistema daljinskog grejanja, pri čemu, nadalje, neće plaćati pun iznoz tzv. fiksnog dela, već jednu trećinu tog iznosa. U prvoj grejnoj sezoni smo omogućili sugrađanima da se isključe sa sistema na trošak toplane. Naravno, toplana krije, k’o zmija noge, pravi podatak o broju isključenih. Tzv. trajno isključenje i dalje skoro da nije moguće. Osim posle dugotrajnih i iscrpljujućih sudskih parnica. I u ovom slučaju smo, preko naših (…)

Obim celog teksta : 2 344 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Đokica Jovanović

je jedan sam od osnivača UPSS-a i član Upravnog odbora. Živi u Nišu, a radi u Beogradu kao pofesor sociologije na Filozofskom fakultetu. Poslednja knjiga: „Prilagođavanje. Srbija i moderna : od strepnje do sumnje“, Beograd: Dan Graf, 2017.

Podeli ovaj tekst