Aleksandar Malš, suosnivač Meltija i, do marta ove godine, njihov direktor, smatra se „digitalnim magom po ukusu tinejdžera“, a javnost za njega ima samo reči hvale. Međutim, nekadašnji zamenik urednika u MeltyStyle, muškom časopisu posvećenom modi i tehnologiji, kaže: „Ono što nas je najviše nerviralo, kada uzmemo u obzir uslove rada koji su bili sve samo ne idealni, bile su slavopojke ovoj kompaniji kako je kul zbog svojih stolova za ping-pong, fotelja, televizora i sobe za igrice – što je kao jedno od onih mesta gde radiš na svom laptopu iz ležaljke, okružen prijateljima i ne gledajući na sat.“ Naš sagovornik je radio i za VirginRadio.fr, čiji je vlasnik, Lagarder, sklopio ugovor sa Meltijem o kreiranju sadržaja. Otišao je iz Meltija nakon što je u profesionalnom smislu pregoreo.
Iza šarene maske krije se svet nečega što liči na robovski rad. Melty delom zavisi od sadržaja koji kreiraju frilenseri plaćeni po kliku, od (minimum) četiri do trideset evra ako njihov članak dobije 10,000 pregleda u roku od dvadeset i četiri sata. Ovakav sistem, sličan isplaćivanju berača voća po kilogramu, odličan je primer Malšove filozofije. „Mislim da je prava šteta što zaposleni ponekad ne shvataju da njihova društvena pamet više nije konkurentna na tržištu,“ izjavio je Malš 2015. godine. „Neki frilenseri kojima je ovo bio jedini izvor prihoda radili su non-stop. Na Meltiju su najbolje prolazile reportaže o američkim TV serijama koje su izlazile noću (po francuskom vremenu). Mnogi frilenseri bi počinjali da rade u pet ujutru“, priseća se nekadašnji zamenika urednika.
Kako bi povećali svoju zaradu, stalno zaposleni su mogli da pišu i u slobodno vreme, za šta bi dobijali 10 evra po članku. Ovo se tretiralo kao „vanredni bonus“ kojim je firma izbegavala plaćanje troškova socijalnog osiguranja. „Većina ljudi je radila to, s obzirom da smo bili loše plaćeni. Ponekad sam pisao i po šezdeset dodatnih tekstova. Otišao bih u kancelariju i provodio tamo čitavu subotu. Svi smo jurili za novcem i publikom.“ Prema organizaciji Génération Précaire (Prekarna generacija), Melty je 2014. imao sedamdeset i dvoje zaposlenih i koristio je šezdeset frilensera i tridesetoro ljudi na praksi.
Konbini, mešavina zabavnog sajta i PR agencije, prevashodno zapošljava frilensere koji moraju da sami sebi obezbede sredstva za rad. „Kada je ministarka obrazovanja Nažat Valo-Belkasem došla u posetu, rekla je kako je lepo videti tako sjajan urednički tim, što je ‘baš neuobičajeno ovih dana’. Došlo mi je da joj kažem ‘Otvorite oči. Ovde niko nema siguran posao – većina nas je samozaposlena’“, ispričao nam je zaposleni u Konbiniju. Uputio je kritiku i količini pažnje koja se pridaje sitnicama umesto uslovima rada: „U otvorenom radnom prostoru teško je naći mesto za sedenje i rad, ali zato imamo sto za stoni fudbal. Šalimo se kako ćemo prevrnuti jedan od njih i od toga napraviti radni sto.“
Podređivanje novcu
Ovi sajtovi su specijalizovani za masovnu proizvodnju jeftinog sadržaja, a ciljna publika su im milenijalci. Ono što je MekDonalds za kulinarstvo, to je Melty za vesti i kulturu. Urednička politika serviranja članaka o Džastinu Biberu, Igri prestola i Bijonse mladima od 12 do 25 godina ima za cilj da kreira pozitivno okruženje za poruke kompanija koja plaćaju za oglase ne pored teksta, već u samom tekstu. Brana između informacije i reklame – ono što novinari drugde nazivaju Berlinskim zidom – popustila je pred novcem. Reklame imitiraju vesti kako bi bile ubedljivije, a brendovi koji plaćaju za urednički sadržaj – native advertising – predstavljaju novi duh vremena.
Dok je (…)
