Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

REFORMA KOJA JE PODELILA STANOVNIKE TAJVANA

Istopolni brakovi stižu u Aziju

Tajvan, koji je od 1949. de fakto nezavisan, a prema vlastima u Pekingu samo „jedna kineska provincija“, trebalo bi da – prvi u Aziji – legalizuje od 2019. istopolne brakove. Ali kao i u Francuskoj 2012, stanovništvo je oštro podeljeno po tom pitanju. Društvo ostaje privrženo konfučijanskim kulturnim tradicijama, kao što su poštovanje prema roditeljima i stabilnost porodice

TAJPEJ, 16 časova, 24. maj 2017. Na manje od dva kilometra od Vrhovnog suda, džinovski ekran uživo prenosi odluku suda. Odjednom zastave duginih boja počinju da se vijore nad glavama gomile pristalica ludih od sreće. Nekima od njih teku suze radosnice. Najviši pravosudni autoritet Republike Kine (Tajvana) upravo je proglasio neustavnim zakon koji je, ograničavajući brak na zajednicu muškarca i žene, stavljao deo svojih građana u neravnopravan položaj. U istom trenutku, ispred zgrade u kojoj sud zaseda, protivnici protestuju: „Prestanite da ispitujete zakon, prepustite narodu da odluči!“

Objavivši da Parlament ima na raspolaganju dve godine da donese zakon, ili će u protivnom, homoseksualni brakovi automatski biti upisani u građanski državni registar, sud dodaje da će zajednica istopolnih parova postati legalna u bliskoj budućnosti. Za Tsai Ing-ven, koja vodi zemlju od 2016.. vreme je za ponovno ujedinjavanje. „Presuda nije stvar pobede ili poraza. Malo je važno koje gledište vi zastupate, sada je trenutak kada svi treba da jedni druge doživljavamo kao braću i sestre“, napisala je ona na svojoj fejsbuk stranici, odmah po objavljivanju te odluke.

Ovoj odluci prethodila su dva zahteva iz 2015: onaj koji je uputio gradonačelnik Tajpeja, tražeći tumačenje zakona kada je pokrenut postupak nakon što je on odbio da registruje zajednicu tri homoseksualna para; zatim onaj Či Čai-veja, jednog od pionira borbe lezbijki, gej, biseksualnih i trans osoba (LGBT) na Tajvanu. U to vreme on je imao 57 godina i zauzeo je sud nakon što je služba za registraciju domaćinstava odbila da upiše njegovu zajednicu sa partnerom. Velika pobeda za ovog borca koji je nekada zatvaran zato što je javno rekao da je homoseksualac. Jer, ako se danas Tajvan i može smatrati naprednim, to ostrvo nije uvek predstavljalo vodeću zemlju LGBT aktivizma u Aziji. Tamo je pre trideset godina bilo nezamislivo da se živi kao homoseksualac.

Rasprava o braku za sve

Godine 1986, kada je gospodin Či bio zatvoren, zemlja je bila potčinjena borbenom pravu. I pored toga, razvijao se opozicioni pokret Dangwai (što doslovno znači „oni koji su van partije“), koji se borio za demokratiju, slobodu izražavanja i priznavanje istorijskih korena ostrva. Nasuprot jedinstvenoj partiji, Kuomintangu (KMT), koja je sanjala o ponovnom osvajanju kontinentalne Kine, Dangwai, iz kojeg je nastala Progresivna demokratska partija (PDP), težio je pronalaženju identiteta koji bi bio različit od onog koji ima Narodna republika. Mada je ova opozicija bila ograničavana od strane vlasti, ona je dozvolila kandidatima ’izvan partije’ da budu birani – naročito Tajvanjanima ’sa poreklom’ – i da zaobilaze cenzuru. Tako je sve više napisa svedočilo o navodno nemoralnom karakteru homoseksualnih odnosa kako se zemlja postepeno demokratizovala. Poznati roman Dečaci od kristala (Niezi). koji je prikazao put koji su prelazili mladi gej muškarci 1970-tih, objavio je 1983 pisac Pai Hsien-yung (Bai Ksianjong). Ali, iako nijedan zakon nije eksplicitno zabranjivao homoseksualnost, mnogi ljudi su uhapšeni zbog ’povrede običaja’. „Godine 2003, kada je održan prvi Gej prajd u Tajpeju, još uvek se moglo videti kako policija upada u gej saune“, kaže Stefan Korkuf, koji rukovodi tajvanskim ogrankom Centra za francuske studije savremene Kine (CEFC).

Stvarni pomaci koji su postignuti po ovim pitanjima blisko su povezani sa dugim procesom demokratizacije koja se odvijala između ukidanja borbenog prava, 15. jula 1987, i predsedničkih izbora sa opštim pravom glasa 1996. Umetnost tongzhi. (...)

Obim celog teksta : 1 724 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Eva Anig & Alis Ere

je studentkinja master studija „Europe and Asia in Global Affairs“ na Sciences Po (Paris) i na univerzitetu Fudan (Shanghaï); i nosilac zvanja magistra međunarodnih odnosa na l’Institut national des langues et civilisations orientales (Inalco); ALIS ERE je studentkinja novinarstva.
PREVOD Aleksandar Stojanović

Podeli ovaj tekst