Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

POLARIZACIJA U TEMEROVOJ GODINI PREDSEDNIŠTVA

Kriza u Brazilu galvanizuje desnicu

„Smenimo ih sve!“: petnaest godina nakon argentinskog suočavanja sa ekonomskim haosom, krik koji odjekuje Brazilom ponesen je korupcijskim skandalima. I dok nijedna partija ne uspeva da umakne diskreditaciji, radikalna desnica, ponekad vezana uz vojsku, pojavljuje se kao ona koja obećava da će očistiti Augijeve štale

Na otvaranju Foruma slobode prošlog aprila u Porto Alegru sve je mirisalo na pobedu. Grad je u inostranstvu poznat kao prva opština u kojoj je pobedila levičarska Radnička partija (Partido dos Trabalhadores, PT) 1988. i kao kolevka Svetskog socijalnog foruma, ali sada i kao grad koji je već tridesetak godina domaćin foruma ultraliberalne brazilske desnice. Dugo rezervisano samo za inicirane, ovo okupljanje na Forumu slobode se od pre nekoliko godina pretvorilo u feštu.

Sa 2600 zauzetih mesta za auditorijum, govornici su bili zadovoljni: „Liberalne ideje nikada nisu bile prisutnije u javnoj debati“, rekao je Helio Beltrao, predsednik Mizesovog Instituta – zvanično „apolitičnog“ tink tenka koji se nastavlja na teorije ekonomiste Ludviga fon Mizesa (1881-1973), glavne i izrazito liberalne figure austrijske škole. „Izveli smo na ulice hiljade mladih protiv PT, da oteraju levicu sa vlasti. Po prvi put mislim da možemo pobediti na predsedničkim izborima 2018.“

Antikomunističke majice za bogatu omladinu

Ovo možda nije jedino hvalisanje. Nakon trinaest godina hegemonije PT, tvrda desnica upravlja zemljom čak i bez prolaska kroz glasačke kutije. Došavši do predsedništva nakon smene Dilme Rusef avgusta 2016, bivši potpredsednik Mišel Temer metodično primenjuje liberalnu mapu foruma: amandman na Ustav kojim se ograničava uvećanje troškova po stopi inflacije za prethodnu godinu, veliki talas privatizacija, fleksibilizacija Zakona o radu, projekat penzijskih reformi (koji dovodi do oduzimanja penzija velikom delu populacije) ili sužavanje definicije „ropskog rada“ koji je i dalje uvrežen u zemlji.

Ove godine forum je svečano otvorio Žoao Doria, novi gradonačelnik Sao Paola iz desničarske Partije brazilske socijaldemokratije (Partido da Social Democracia Brasileira, PSDB). Biznismen se predstavlja kao „preduzetnik koji radi petanest sati dnevno“. Šta je njegov projekt? „Manji porezi, manje regulacije tržišta i nula ometanja slobodnog tržišta.“ Također obećava što je brže moguću privatizaciju onih javnih usluga koje su deo javnog upravljanja grada (uključujući parkove i stadione) radi iskorenjivanja „glomaznosti birokratije javnog sistema“. „Menjam navike političkog sveta tako što preferiram Uber a ne službene automobile“, izjavio je uz gromoglasni aplauz. Doria je favorit nove brazilske desnice koju sociolog Loron Delkur opisuje kao „tropsku tea party“, referišući na anti-poreski američki pokret. Besprekorno obučen, Doria savršeno otelotvoruje mit o čoveku koji je sam uspeo u životu i koji dolazi iz skromnog miljea. Uspeo je pridobiti međuklasnu izbornu podršku: osvojio je i niže klase periferije Sao Paula, kao i privilegovane koji žive u najlepšim četvrtima, opisujući sebe kao „poštenog radnika“. Svaki njegov miting u kampanji 2016. završavao se porukom njegovom protivniku iz PT Fernandu Hadadu: „Pustite ga neka ide na Kubu!“

„Novu desnicu“ karakteriše upotreba diskursa po uzoru na onaj hladnoratovski. Kao i nekada, komunizam je glavni neprijatelj kojeg treba pobediti i koji će pokušati da preuzme Brazil kroz Radničku partiju. „Bolivarska ideologija PT se infiltrirala u kulturu, škole, nevladine organizacije i u velik deo omladine. Da nismo uspeli da smenimo predsednicu Rusef, naša zemlja bi danas bila komunistička“, objašnjava vrlo ozbiljno Rodrigo Telehea Silva, bivši direktor Instituta za preduzetničke studije, koji je izgleda zaboravio do koje mere je bivši lider PT (Luis Inasio Lula da Silva, predsednik od 2003. do 2010.) oduševio i berzu i favele.

Među mladima u hodnicima foruma, mnogi nose odeću marke Vista Direita („stil desnice“), koja ima i antikomunističku liniju sa majicama na kojima su slogani „Budi kul, nemoj biti komunista!“ ili „Komunizam ubija od 1917“. Ovi mladi ljudi uglavnom potiču iz brazilskog ogranka Studenti za slobodu, svetske liberalne organizacije koja se ugnezdila u brazilske univerzitete od 2010. Tri godine kasnije, izrodila je Pokret slobodnog Brazila (Movimento Brasil Livre, MBL), predvodnika mobilizacije protesta na kojima se zahtevao opoziv predsednice Rusef nakon reizbora oktobra 2014. Inovativni u brazilskom političkom kontekstu, „mladi lideri“ MLB su poznati po svom sarkazmu, ismevanju i uvredama koje upućuju svojim protivnicima, kao i po nasilju. Najpoznatiji vođa ovog pokreta, Kim Kataguiri, izjavio je 12. aprila 2015: „Ne treba se zadovoljiti krvarenjem Radničke partije, treba joj pucati u glavu“.

Brazilska radikalna desnica surfuje na fenomenu polarizacije i „anti-PT-izma“ koji je u porastu od juna 2013. U tom periodu zemlja je svedočila najvažnijim demonstracijama od okončanja vojne diktature 1985. U početku su se zahtevi više odnosili na javna ulaganja u transport, zdravstvo i obrazovanje. „Neočekivano, desnica koja protestvuje ujedinjuje dve velike tendencije: jedan ekstrem je ’identitetski’ i ’rasistički’, a drugi liberalni. Ujedinjujući ove dve strane, desnica je uspela da preuzme protestni pokret. Preusmerila ga je protiv PT, posebno instrumentalizujući temu borbe protiv korupcije“, objašnjava Loron Delkur. Nekoliko dana nakon početka pokreta, 20. juna, mete demonstranata više nisu samo budžetski rezovi ili manjak javnih usluga, već isto tako i zgrada sedišta savezne vlade u Braziliji i svi simboli koji su u vezi sa PT ili sa političkim svetom koji se smatra korumpiranim.

Istraga o korupciji unutar naftnog preduzeća Petrobras je 2015. otkrila ilegalni sistem finansiranja političkih partija koji pokreću velika preduzeća u sektoru građevine i javnih radova. Sve partije su na listi najviših rukovodioca Petrobrasa, ali mediji i tužioci zaduženi za istragu optužuju samo članove PT, na vlasti od 2003, koje predstavljaju kao dizajnere ovog sistema.

Ljudi koji su na ulicama sve manje i manje liče na prosečne Brazilce i Brazilke: prema anketama koje su sproveli sociolozi i sociološkinje sa Saveznog univerziteta Sao Paulo tokom protesta. oni su belci iz gradskih sredina i iz privilegovanih klasa. „Ono što motiviše 90% ovih demonstranata jeste rušenje Radničke partije“, objašnjava sociološkinja Ester Solano koja je bila zadužena za anketu. „Suprotstavljaju se njenim socijalnim programima: čuvenim ’porodičnim dodacima’, mestima na univerzitetima koja su rezervisana za crnce, mestike i Indijance, čak i programu Više lekara koji je regrutovao kubanske praktikante. Njihov diskurs zagovara meritokratiju umesto ’socijalnih davanja’, što je po (...)

Obim celog teksta : 3 056 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Ani Vinja

je novinarka (Rio de Žaneiro).
PREVOD: Maja Solar

Podeli ovaj tekst