Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

RADNIČKE MIGRACIJE IZ SRBIJE U SLOVAČKU

Na Samsungovom putu ekspoatacije

Pritisak nezaposlenosti i siromaštva u Srbiji i zemljama šireg regiona Balkana i ratom zahvaćene Ukrajine tera znatan deo stanovništva da traži posao u Slovačkoj gde ih čekaju fabrike korporativnih brednova poput Folksvagena, Pežoa, Fokskona, Samsunga i drugih pratećih proizvođača nesluteći kakvi ih uslovi tamo čekaju i kakvim će manipulacijama agencija za zapošljavanje biti izloženi

Nedavna vest da je dvadeset troje radnika iz Srbije. na privremenom radu u Slovačkoj, pod pokroviteljstvom famoznih agencija za zapošljavanje, uhapšeno zbog nevažećih ugovora o radu, za čiju sudbinu matična država nije pokazala brigu, ponovo je na kratko stavilo u žižu dramatični fenomen radničkih migracija koji se poslednjih godina odvija u zemljama Istočne Evrope i Balkana. Slovačka kao punopravni član Evropske Unije, posle pada Berlinskog zida i ustrojavanja u globalni kapitalistički sistem, postala je primamljiva destinacija za investicioni nastup multinacionalnih korporacija usled jeftine radne snage, zatim uništene industrije iz socijalističkog perioda, te povoljnog geografskog položaja i ukotvljenosti pod jedinstveni režim evropskog zajedničkog tržišta.

Površnom posmatraču bi izgledala impresivna izgradnja fabrika svetskih brendova poput Pežoa, Folksvagena, Kie, Samsunga, Fokskona i čitave plejade pratećih firmi, da se iza zidina magacina i postrojenja ne odigrava neprimerena eksploatacija rada običnih ljudi raznih boja kože i jezika koji su u nedođijama tržišne igre kapitala našli privremeno zaposlenje i utočište u ovoj zemlji. Među uhapšenima se našlo i dvadeset sedmoro Ukrajinaca, osmoro Makedonaca i četvoro državljanja Bosne i Hercegovine i kao da se ovom malom skupinom ljudi odražava katastrofalno stanje šireg regiona, koji se našao pod udarom deindustrijalizacije i promašenih ekonomskih politika u poslednje tri decenije. Serija kriminalnih i nesuvislih privatizacija posle 5. oktobra, svetska recesija iz 2008. godine i okrutna politika štednji bivšeg premijera Aleksandra Vučića, koja traje i danas, učinili su da Srbija grca u zastrašujućoj nezaposlenosti i padu standarda za veliku većinu stanovništva. Usled preterane ponude rada, tržišne cene radne snage su toliko niske, da su ljudi prinuđeni da budu predmet enormne eksploatacije rada kako domaćeg tako i stranog kapitala. Čak i pod tim uslovima je teško naći posao, pa se emigracija čini kao jedini logičan izbor. Vučićeva politika fleksibilizacije tržišta rada donošenjem izmena Zakona o radu u 2014. godini, uspostavila je pogodan režim za poslovanje privatnih agencija za zapošljavanje, koje imaju mogućnost da radnike iznajmljuju na lizing izbegavajući pri tom elementarne obaveze socijalne i pravne zaštite što pogoduje nedozvoljivim oblicima autsorsinga za strane i domaće kompanije.

U poslednje tri godine Slovačka je postala omiljena destinacija za upućivanje radnika na poslove montaže i proizvodnje raznih delova za automobile, televizore, a tu je i farmaceutska industrija, a kraj se ne nazire jer se šire delatnosti u kojima se može naći posao. Možda je zbunjujuća tolika potražnja za radnom snagom u ovoj maloj srednjeevropskoj zemlji ali to je posledica strategije krupnoga oligopolnog kapitala da smanji troškove radne snage, podigne profitne stope u uslovima sveopšteg pada profitablinosti, autsorsuju ključni delovi proizvodnog procesa, u kome se stvara ekonomska vrednost, van domašaja visokih socijalnih i sindikalnih standarda koji važe u zemljama kapitalističkog centra.

Sama Slovačka je prošla kroz pustošeći period deindustrijalizacije i egzodusa stanovništva u zemlje Zapadne Evrope, a proces emigracija se nije zaustavio stupanjem u ponopravno članstvo EU u 2004. godini. Naprotiv, one traju i dalje jer Slovaci imaju mogućnost da na jedinstvenom tržištu Evrope traže zaposlenje u drugim zemljama, gde su nadnice mnogo veće i uslovi rada daleko bolji. S obzirom na veliki rast troškova života posle ulaska u EU, a po poslednjim podacima minimalna slovačka plata iznosi 435 €, ne postoji zainteresovanost ljudi da se izlažu teškom i monotonom poslu od po 10 i 12 sati na dan.

Kao što je to lepo opisao Heri Brejverman, još 70-tih godina prošloga veka, u njegovoj čuvenoj monografiji Rad i monopolistički kapital, savremena industrijska preduzeća primenjuju naučne metode u organizaciji rada i primenjuju sve veću automatizaciju mašina i opreme, kako bi se sa jedne strane, podigla produktivnost radne snage ali da bi se smanjio broj zaposlenih s druge. Prateća posledica toga je padanje vrednosti nadnica, s obzirom na uprošćavanje i nazadovanje samog kvaliteta rada, koji se svodi na prosto pritiskanje dugmića i jednostavne operacije.

Međutim, ogroman rezervoar najamnika koji bi prihvatili da rade pod takvim okolnostima jesu nezaposleni u zemljama Balkana, a sada i ratom zahvaćene Ukrajine, kojima plata veća od 400 evra predstavlja gotovo san uz sitne benefite koji su „besplatni“ poput privremenog stanovanja u radničkim kampovima, obezbeđenim prevozom do posla, isplata toplog obroka i drugih bonusa za disciplinovan rad. Ništa ne sprečava renomirane firme poput Samsunga ili Folksvagena da putem autsorsinga za ljudske resurse, angažuju agencije u samoj Slovačkoj, koje pronalaze svoje partnere ili čak osnivaju ćerke podružnice u zemljama van sistema EU, kako bi se regrutovala jeftina radna snaga i izgiravali zakoni i postojeći propisi niza zemalja.

Kako to funkcioniše u (...)

Obim celog teksta : 2 551 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Vladimir Vasić

je politikolog. Bavi se istraživanjem političke ekonomije. Od septembra do oktobra 2017. je radio u Samsungovoj fabrici u Voderadiju, Slovačka.

Podeli ovaj tekst