Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

BOMBARDOVANJE, GLAD I KOLERA

Saudijsko zaglibljivanje u Jemenu

Od Katara do Libana, nastavlja se fijasko za fijaskom Saudijske Arabije koja se meša u regionalnu politiku Bliskog Istoka. Optužena je da ideološki, ali i vojno, naoružava neke džihadiste. Vrhunac diskreditacije ove kraljevine, zajedno sa ratom koji je bezizlazan i nemilosrdan prema civilima, tiče se njenog uplitanja u politiku Jemena

Jemen je od septembra 2014. zaglibljen u strašan sukob. Ovaj rat, kako civilni tako i regionalni, često se na zapadu opisuje kao „skriven“ ili „zaboravljen“, jer je daleko od briga velikih sila i masovnih medija. Humanitarna kriza se ogleda i u najvećoj epidemiji kolere ikada zabeleženoj (skoro milion slučajeva od marta 2017. prema Crvenom krstu) i u gladi koja preti 70% od ukupno 30 miliona jemenskog stanovništva. Ipak, kriza jedva da uzdrmava savest. Težak ljudski bilans - preko 10 000 direktnih žrtava koje su identifikovale Ujedinjene nacije (UN) i od kojih su pola civili - ne izaziva značajan pritisak na zaraćene strane da zaustave rat koji potpiruju regionalni akteri. Koalicija koju predvodi Saudijska Arabija i koja se oslanja na lokalne milicije (često salafističke), aktiviste južnih pokreta i podržavaoce predsednika Abd Rabo Mansur el Hadija kojeg priznaje većina stranih prestonica, suprotstavljaju se hutskoj pobuni povezanoj sa pristalicama bivšeg predsednika Ali Abdulah Saliha. Od početka neprijateljstva (videti hronologiju), zaraćene strane ne poštuju međunarodne konvencije, živote civila, infrastrukturu ni istorijsku baštinu, te sprečavaju rad novinara i humanitarnih radnika.

Saudijska Arabija želi ponovno uspostavljanje moći predsednika Hadija i bori se protiv uticaja Irana kojeg optužuje za podršku hutistima. Uprkos očiglednim ograničenjima i počinjenim zločinima, ovaj vojni angažman ima stalnu tehničku podršku (špijunski sateliti, aerosnimanje, pomoć vojnih savetnika, nadopuna goriva tokom leta... ) Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije i Francuske. Sudelovanje ovih vlada, verovatno pre svega motivisano unosnim ugovorima o naoružanju. dugo ih je navodilo da se suprotstavljaju uspostavljanju nezavisne istražne komisije u okviru UN. To je bio slučaj oktobra 2015. kada je nacrt rezolucije o slanju nezavisnih istraživača u Jemen, koju je predložila Holandija, blokiran na nivou Saveta za ljudska prava UN, nakon značajnog pritiska Saudijske Arabije. Septembra 2017. kompromis je pronađen na inicijativu Francuske; ali uslovi rada formirane komisije (koja uključuje međunarodne stručnjake) pokazali su se ograničenim zbog teškoće pristupa frontovima. Generalno je pravni okvir intervencije sporan, naročito zbog ustavnog vakuuma koji prevladava od 2015, kada je Hadi formalno završio svoj predsednički mandat i pozvao saudijsku pomoć. Ovo je indirektno potvrđeno rezolucijom 2216 Saveta bezbednosti UN, usvojenom tri nedelje nakon početka ofanzive koalicije. Tako je operacija „odlučujuća oluja“ nastavila da se oslanja na prividno istinito tumačenje međunarodnog prava.

Progresivna marginalizacija

Ovakav laissez-faire stav velikih sila izražava duboki prezir prema stanovnicama i stanovnicima Jemena i isotvremeno odbijanje da se razumeju izvori konfrontacije čije posledice prelaze okvire te zemlje. Nezainteresovanost međunarodnog javnog mnenja za ovaj sukob, koji izgleda implicira da se radi samo o dodatnom ratu niskog intenziteta u „budžaku“ sveta, izgleda paradoksalno, jer Jemen ostaje u središtu temeljnih pitanja čije svako daljnje ignorisanje je pogrešno.

Istorijski, Srećna Arabija (Arabia Felix), kako su je nazivali Rimljani, nije uvek bila zanemarena margina. Ova zemlja, koja se ponekad opisuje kao „previše dobro situirana“ na raskrsnici trgovačkih i strateških puteva, nikada nije prestajala da pobuđuje zavist. Bila je fantazija i Istoka i Zapada, ponekad opisivana kao kolevka monoteizma, a ponekad kao rezervoar islamske i arapske autentičnosti. Bila je glavni snabdevač kafe u XVII veku, a Volter ju je nazvao „najprijatnijom zemljom na svetu“. Napajala je potom orijentalne snove Artura Remboa, Pola Nizana i Andre Malroa koji je na ovoj obali Crvenog mora tražio tragove kraljice od Sabe. Luka Aden je od 1839. bila dragulj Britanske imperije, a sredinom XX veka je postala druga najaktivnija luka na svetu. Pozicija Jemena u kretanju trgovine i tokova robe vidi se i kroz mobilnost Jemenaca, od Roga Afrike do jugo-istočne Azije preko Zaliva, ali i u industrijskim basenima Velsa i američkog srednjeg zapada. (...)

Obim celog teksta : 1 962 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Loran Bonfoa

je politikolog, istraživač u Centre de recherches internationales (CERI) du Centre national de la recherche scientifique (CNRS) i Sciences Po, autor knjige Le Yémen: de l’Arabie heureuse à la guerre, Fayard, Paris, 2017.
PREVOD: Maja Solar

Podeli ovaj tekst