Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

FEMINIZAM, VOJSKA, MIROVNE GRUPE, RELIGIJA...

Stanje ženskih prava u Izraelu

Izraelska vojska (IDF) ženama je već dozvolila da budu vojne pilotkinje, a uskoro će ih možda pustiti i u tenkove. Izrael je jedna od malobrojnih zemalja u kojoj vojna služba nije ograničena isključivo na muškarce i koja se na sav glas hvali kako njene žene čine jednu od „najmoralnijih“ armija u svetu. Ova zemlja je dobila svoju prvu premijerku, Goldu Meir, već 1969. godine

Odeljak „žene IDF-a“ na sajtu IDF-a diči se vojnikinjama koje patroliraju na izraelskim granicama zbog njihove „odlučnosti“ i „hrabrosti“. Fotografije u udžbenicima istorije, na kojima su mlade uniformisane žene sa uzijima i kamuflažnim bojama na licu, imitacija su onih starijih, na kojima pionirke obrađuju zemlju, asfaltiraju puteve i čuvaju kibuce. Oba seta slika odraz su mitova o savremenom, egalitarnom cionizmu i pružaju nepotpunu sliku koja skriva ambivalentnost društvene uloge žena u Izraelu.

„Čak i u prvim kibucima, kojih je u početku bilo jako malo, žene su mnogo češće radile u kuhinji, povrtnjacima, vrtićima i kolektivnim perionicama, nego na poljima ili u fabrikama“, kaže Saraj Aharoni, istraživačica pri Feminističkom centru u Haifi. Deklaracija o nezavisnosti Izraela (1948) i zakon o rodnoj ravnopravnosti iz 1951. godine proklamovali su princip jednakosti, ali pioniri cionizma su bili sve samo ne feministi.

Očevi osnivači smatrali su da je dužnost žene da obezbedi opstanak jevrejskog naroda u novoj državi. Prvi premijer ove zemlje, David Ben-Gurion, 1949. pokrenuo je inicijativu pod nazivom Majke heroine koja je žene nagrađivala kada bi rodile deseto dete. Prema njegovim rečima, žene koje ne rode „bar četvoro dece“ su izdajice „jevrejske misije“. Vesti o porođajima u novinama slavile su dolazak „novih vojnika za izraelske oružane snage“ do 1960-ih. Pozivi na rađanje često su se ponavljali i imali su delimičnog uspeha zbog izraelske demografske trke sa Palestincima. Izrael je 2015. imao najveći natalitet (3,11 dece) od svih zemalja u Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), odnosno na mediteranskoj periferiji (pored Egipta).

U ratobornim spisima Teodora Hercla, osnivača cionizma, nije bilo mesta za žene. Hercl se u svom dnevniku pitao da li su evropski Jevreji („tiha, pristojna, bojažljiva“ bića nastala u getu) u stanju da razumeju njegov poziv na slobodu i muškost. Učešće u moćnoj građanskoj vojsci razvilo bi robusnu i mišićavu muškost novog Jevrejina i njegove praktične borilačke veštine. Ženama je bila namenjena jedino uloga brižne majke i supruge ratnika.

Ženske mirovne grupe

Budući da su penzionisani oficiri zauzimali ključne položaje u ministarstvima, vodećim preduzećima, univerzitetima, pa čak i u najvećem izraelskom mirovnom pokretu (Mir sada – osnovalo ga je 384 rezervnih oficira i vojnika), hijerarhijske i autoritarne vrednosti vojske, glavne državne institucije, počele su da prožimaju svaki centar moći. Hana Safran iz Haife je militantna feministkinja, lezbejka i anti-cionistkinja, kao i članica Žena u crnom, organizacije koja svakog petka protestuje protiv okupacije palestinskih teritorija. „Da bi pokret stekao kredibilitet u pogledu bezbednosnih pitanja, njegovi govornici su morali da budu viši vojni oficiri“, kaže ona. „Samo je muškarcima bilo dozvoljeno da potpišu peticiju. Žene su iz tih razloga morale da osnuju sopstvene mirovne grupe. Čak i tada su neke od njih shvatale da im je u interesu da istupaju kao majke vojnika. Primer toga je pokret Četiri majke, koji je organizovao kampanje za povlačenje iz južnog Libana krajem devedesetih.“ Devedesete su bile decenija feminističke revolucije. Tada je u Knesetu bila svega jedna trećina ukupnog broja žena koje su danas tamo, ali su sve bile feministkinje.

Ratoborna muškost izraelskih muškaraca pogoršala se tokom Šestodnevnog rata 1967. godine, kao i okupacije Zapadne obale i Gaze. Feministkinje su povlačile paralelu između porodičnog nasilja i nasilja vojnika tokom gušenja prve intifade (uobičajeni naziv za palestinske ustanke i različite činove pobune protiv Izreala, prim.prev.) na okupiranim teritorijama od 1987. godine. (Čak je i danas dvadeset žena godišnje ubijeno u partnerskom nasilju.) Izraelsko-američka politikološkinja Galija Golan, koja je osnovala prve ženske studije na Hebrejskom univerzitetu 1981. godine, kaže: „Jedan od prvih feminističkih zadataka bila je borba protiv nasilja u porodici. Ovaj problem je izabran upravo zato što je bilo moguće ubediti muškarce da pravi muškarci štite žene.“ Pitanja koje su istraživačice postavljale sedamdesetih stigla su do institucija u kasnim osamdesetim. „Devedesete su bile decenije feminističke revolucije u zakonodavstvu. Tada je u Knesetu bila svega jedna trećina ukupnog broja žena koje su danas tamo, ali su sve bile feministkinje“, kaže Golan. Doneto je preko sto zakona, od kojih je najznačajnji zakon o jednakosti u vojsci i pri zaposlenju, kao i zakon protiv seksualnog uznemiravanja. SOS telefoni i skloništa za žrtve porodičnog nasilja podigli su svest javnosti.

Vrhovni sud je 1995. godine uslišio molbu Alis Miler da polaže testove za vojne pilote. Žene sada mogu da obavljaju 92% uloga u IDF-u, a poslednjih deset godina mogu da služe i u rodno mešovitim borbenim jedinicama. Godine 2001. formirano je telo koje načelnika štaba savetuje po pitanju „rodnih“, a ne „ženskih“ tema. Ovakva jezička promena, do koje je došlo 2016. godine, pokazuje da ova institucija dobro upravlja feminističkim vokabularom.

„Mi smo borci“

U praksi samo 7% žena služi u borbenim jedinicama. „Mi smo borci i trudimo da sačuvamo svoj ugled“, izjavio je u novembru 2016. za Times of Israel brigadni general Gaj Hason u obrazloženju svoje odluke da ne pusti žene u tenkove. Budući da su borbene jedinice put ka sticanju najviših činova, ženama je teško da napreduju na hijerarhijskoj lestvici. Samo je jedna žena, Orna Barbivaj, stigla do titule generalke-majorke, drugog najvišeg zvanja u IDF-u, pre nego što je otišla u penziju 2014. godine.

Progres u zakonodavstvu teško se pretvara i u društvenu promenu: razlike u platama za zaposlene sa punim radnim vremenom je 22%, što Izrael čini četvrtom zemljom u OECD-u po rodnoj nejednakosti. Međutim, poslanica Kneseta iz Kulanu, partije desnog centra, Rahel Azarija (koja u svojoj kancelariji drži fotografiju svog uzora, Hilari Klinton), kaže da se ¬„uslovi za žene popravljaju“. „Po prvi put više od 25% poslanika u Knesetu čine žene. Karnit Flug je guvernerka Banke Izraela, [Rakefet] Rusak-Aminoah je izvršna direktorka Leumi banke“, a ono malo partija koje nemaju žene u svom članstvu trpe osudu javnosti. Azarija, nekadašnja gradonačelnica Jerusalima, sukobila se sa preduzećima javnog prevoza kada su 2008. godine uklonile postere sa njenim likom iz autobusa koji idu u ultraortodoksne krajeve grada.

Azarija je deo savremenog ortodoksnog pokreta koji smatra da se strogo poštovanje ortodoksnih zakona i običaja može pomiriti sa integracijom u moderno društvo, kao i sa cionizmom. Ovaj pokret nije isto što i haredimi („oni koji se plaše Boga“), grupacija od 830,000 ultraortodoksnih Jevreja koji se klone dodira sa sekularnim društvom i učenjima što je više moguće i koji se pridržavaju strogih pravila oblačenja.

Azarija je zadovoljna skorašnjim usponom onoga što naziva „ortodoksnim feminizmom“: „Od nastanka Izraela, Glavni rabinat držao se ortodoksnog (ili čak ultraortodoksnog) tumačenja verskog zakona (Halahe), koji je veoma neravnopravan i po kom samo muškarci mogu da budu zaduženi za obavljanje određenih religijskih rituala. Međutim, u poslednjih par godina, feminističke organizacije sa kojima sarađujemo, poput Koleha, uspele su da zaobiđu neka od ovih pravila. Danas se žene više pitaju u beit midrašima (centrima za naprednije izučavanje Tore) i u sinagogama. Više njih ima slobodu da izučava Talmud i peva molitve. Rahel Frenkel, ortodoksna majka jednog od tri tinejdžera koja je Hamas oteo i (...)

Obim celog teksta : 3 756 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Laura Raim

PREVOD Ana Radojević

Podeli ovaj tekst