Pokret zaposlenih u srednjim školama koji je 2016. tražio više sredstava za obrazovanje polarizovao je zemlju. Ticao se najmanje hiljadu škola u oktobru. Podržan od strane sindikata i levičarskih političkih partija, desnica ga je ubrzo predstavila kao primer „inflitracije marksističke ideologije“ (prema senatoru Ronaldu Kajadu) u školama. Takozvane „građanske“ organizacije protivile su se tada vladajućoj Radničkoj partiji (PT) i njenim političkim predstavnicima koji nisu podržali predlog zakona iz 2004. pod nazivom „Škola bez partije“. Ovaj nacrt zakona, koji je imao za cilj borbu protiv „zloupotrebe slobode podučavanja“, sastoji se od postavljanja ploče (90 cm visine i 70 cm širine) u svakoj učionici Brazila na kojoj su napisane „dužnosti profesora“, zajedno sa besplatnim i anonimnim brojem telefona na koji učenici mogu denuncirati predavače koji nastoje da ih „indoktriniraju“ (u pogledu političkih i verskih pitanja, ili pitanja seksualne orijentacije). Iako je Vrhovni sud nacrt zakona proglasio neustavnim, tekst je ponovo predstavljen Predstavničkom domu u Braziliji, kao i u osam saveznih država i u deset gradova. On nema snagu zakona (osim u državi Alagoas, uprkos neustavnosti), ipak na osnovu njega su neke profesore njihovi nadređeni sankcionisali - pošto ih ni roditelji ni učenici nisu „potkazali“ konzervativnim aktivistima. Gradski savetnik Sao Paula Fernando Holidej, jedna od ličnosti Pokreta za slobodni Brazil (MLB) nije se ni potrudio da proveri da li su predavači „indoktrinirali učenike marksističkim idejama“, kako objašnjava izlažući svoj nacrt. „Posete-iznenađenja“ u školama, snimane i emitovane na društvenim mrežama, prekinute su zbog žalbe koju je podneo levičarski poslanik Sao Paula Karlos Gianazi. „Ne samo da to omogućava kontrolu nad predavačima, već se i izmišljaju marksistički profesori ne bi li se izazvao lov na veštice, što može biti veoma opasno“, objašnjava nam. U gradu Indaial (država Santa Katarina) je 21. avgusta profesoricu Marsiju (…)
