Od 1. juna 2018. godine, nevakcinisanoj deci biće zabranjen prijem u institucije zajedničkog boravka. Kazne za roditelje koji se o ovu zabranu budu oglušili više neće biti izricane u skladu sa odredbama Zakona o javnom zdravlju koje se odnose na vakcinaciju, već u skladu sa odredbama Krivičnog zakona koje se odnose na zdravlje dece, a koje predviđaju daleko teže sankcije (dve godine zatvora i 30000 evra). Agnes Bizin, ministarka za solidarnost i zdravlje je otvoreno podržala ovaj autoritarni zaokret izjavivši da je „ova mera usmerena ka vraćanju poverenja “.
Jedanaest tipova vakcina koji će od sada biti obavezni odgovaraju „vakcinama koje su do sada bile preporučene u okviru kalendara vakcinacije [...] čiju je korisnost potvrdio Visoki savet za javno zdravlje (Haut conseil de la santé publique – HCSP)“, objašnjava profesor Benoa Vale, načelnik Generalne direkcije za zdravlje (Direction générale de la santé – DGS), dodajući da bi ova obaveza mogla da bude povučena kada se dostignu optimalni nivoi pokrivenosti (najmanje 95% stanovništva). Vakcina protiv tuberkuloze, BCG, je 2007. godine izgubila svoj obavezni karakter, dok je najskorija obavezna vakcina, protiv dečije paralize, uvedena 1964. godine.
Primena ovih jedanaest vakcina biće finansirana iz socijalnog (65%) i dopunskih osiguranja (35%). Centri za vakcinaciju i za zaštitu majke i deteta predlažu da obavezna vakcinacija bude besplatna. Vlasti procenjuju da bi ova mera predstavljala dodatni trošak od 12 miliona evra za budžet za zdravstveno osiguranje „što nije mnogo u odnosu na opšti paket od 270 miliona koji se već izdvaja za vakcinisanje“, procenjuje Vale.
Hladan tuš
Ova nova politika predstavlja pokušaj Vlade da odgovori na nalog Državnog saveta koji je, 8. februara 2017, ministarki postavio zahtev da „u roku od šest meseci“ preduzme mere za povratak jedinstvene DTP (difterija, tetanus, polio) vakcine na tržište. Od kada ju je, 2008. godine, Nacionalna agencija za bezbednost lekova (Agence nationale de sécurité du médicament – ANSM) privremeno povukla, usled porasta broja neželjenih efekata, u laboratorijama se izrađuje samo jedna formula koja DTP kombinuje sa drugim tipovima. Kako ne bi kršili zakon, roditelji koji žele da vakcinišu svoju decu protiv difterije, tetanusa i dečije paralize nemaju izbora nego da ih izlože i vakcinaciji trima neobaveznim vakcinama (protiv velikog kašlja, hepatitisa B i Heamophilius influenzae B). Ipak, pre nego da primoraju laboratorije da proizvode jedinstvenu DTP vakcinu, nova ministarka je odlučila da pomenute druge vakcine proglasi obaveznim.
Ovo je hladan tuš za građane i građanke koji su se obratili Državnom savetu 2015. godine kao i za milion potpisnika peticije koja je zahtevala povratak jedinstvene DTP vakcine bez pomoćnih jedinjenja na bazi aluminijuma. Dve hiljade i četrnaeste godine, udruženje Uzajamna pomoć obolelima od makrofagičnog miofasciitisa (E3M, koje se bori za vakcine bez pomoćnih jedinjenja na bazi aluminijuma) podnela je tužbu protiv nepoznatih lica zbog falsifikovanja, korišćenja falsifikata i prevare, prilikom osporavanja tvrdnji o rastu alergijskih reakcija, na koje je Sanofi ukazivala kako bi se vakcina povukla. DTP vakcina je koštala 7, naspram 39 evra, koliko košta njena trenutna heksavalentna zamena. Ovako izgleda velika javna rasprava koju je obećala bivša ministarka zdravlja Marisol Turen, ista osoba koja je 29. maja 2015. godine izjavila: „O vakcinaciji ne može biti rasprave.“
Kako bi opravdala svoju odluku, ministarka Bizin se oslanja na zaključke Upravnog komiteta za javnu raspravu o vakcinaciji, čiji rad je nekadašnji generalni sekretar Nacionalne konferencije za zdravlje, Tomas Ditrih, prokazao kao „pravu propagandnu operaciju [...] vođenu kako bi se Francuzi naveli da se vakcinišu“. Kada je 19. februara 2016. godine podneo postavku – što je događaj koji je odjeknuo u javnosti – ovaj visoki funkcioner upozorio je na posledice manjka demokratičnosti u pitanjima vezanim za zdravlje: „Sve više i više roditelja će se odlučivati protiv toga da vakciniše svoju decu“, predvideo je on, „ukoliko ne budu raspolagali informacijama neukaljanim sumnjama o pristrasnosti ili radu u skladu sa interesima farmaceutskih laboratorija “.
Zapravo, novinska agencija za vesti iz polja medicine, APMNews je nekoliko meseci kasnije, u decembru 2016. godine, otkrila da su tri lekara iz Upravnog komiteta prethodno izjavili da imaju veze sa laboratorijama koje plasiraju ili razvijaju vakcine i da jedan od njih „nije prijavio da je učestvovao na desetak konvencija sa MSD-om, osam sa Sanofijem, kao ni pogodnosti koje uživa kod ovih dvaju laboratorija i kod Pfizera “. Takođe se ispostavilo da predsednik komiteta, Alen Fišer, u svojoj javnoj izjavi o nepristrasnosti nije pomenuo da je 2013. godine primio nagradu Sanofi Paster od 100000 evra. Pored toga, zaključci koje je komitet izneo vezano za najbitnija pitanja nisu se osvrtali na javnu raspravu. Na pimer, panel stručnjaka iz oblasti zdravstva je procenio da „princip obavezne vakcinacije neće podići poverenje u nju“ nazvavši ga, pritom, „kontraproduktivnim“. S druge strane, panel građana je predložio da se istraže mogućnosti kretanja ka vakcinama bez pomoćnih jedinjenja na bazi aluminijuma, nazvavši to „centralnim pitanjem kontroverze“. Komitet je zaključio da „tekuća istraživanja nemaju za cilj zamenu aluminijumovih soli čije su efikasnost i bezbednost dovoljno demonstrirane u postojećim vakcinama“. Prema rečima Formindepa, udruženja za nezavisno informisanje o medicini, ova izjava predstavlja „potupni promašaj“ i oslikava „alarmantno stanje naše ’zdravstvene demokratije’“.
Kako bi opravdala ovu meru, ministarka zdravlja je takođe više puta pomenula „stopu vakcinisanosti koja je u stalnom padu“. Međutim, zvanična statistika Javnog zdravstva Francuske ukazuje na suprotan trend: 2015. godine, stopa vakcinisanosti protiv difterije, tetanusa, dečije paralize, velikog kašlja i Haemophilius influenzae B među dvogodišnjom decom prelazila je 95% (dok je između 2000. i 2013. godine varirala između 87 i 91%). Iako su niže, stope vakcinisanosti i drugih vakcina su u porastu. Pored toga, prema podacima ove institucije, stopa primo vakcinacije odojčadi (98% i više) je „izrazito visoka i odgovara ciljevima javnog zdravlja“. Prema podacima „Zdravstvenog barometra 2016“ – objavljenih pre uvođenja novih obaveznih vakcina – samo 2% Francuza je bilo protiv svakog oblika vakcinacije, dok se 41% protivilo određenim obliima (najviše vakcinama protiv gripa i hepatitisa B). Dve hiljade i desete godine, ovaj broj je iznosio 53%.
Radikalizacija diskursa
„Deca u Francuskoj danas umiru od malih boginja. U Pasterovoj domovini ovo je nedopustivo,“ izjavio je premijer Eduar Filip u svom govoru o opštem političkom usmerenju u julu 2017. godine, podsećajući na deset smrtnih slučajeva između 2008. i 2016. godine. Iako se radi o instituciji koja je stameni pobornik vakcinacije, Nacionalni kolež lekara opšte prakse-predavača (Le Collège national des généralistes enseignants – CNGE) odgovorio mu je da „čak ni drugi i ozbiljniji primeri iz zdravstvene prakse nisu dovoljno opravdanje za ovako autoritaran stav“. Pritom, većina umrlih od malih boginja imala je „imunodeficijenciju koja je bila kontraindikativna ovom tipu vakcina“.
Dakle, ne postoji razlog za (…)
