Od Marksovih sablasti (Spectres de Marx, Galilée, 1993), gde se bavi novnim čitanjem pisca Kapitala, pa sve do svoje smrti 2004, Žak Derida ne napušta polje političkih pitanja. Njegova razmišljanja o demokratiji, suverenitetu „nacionalne države“, kaznenim praksama, statusu odgovornosti, teroru i terorizmu, tehno-naukama i o globalizaciji zauzimaju ključno mesto u poslednjim istraživanjima, kao što je to vidljivo u Voyous (Galilée, 2003) i u njegovoj debati sa Jirgenom Habermasom „Koncept“ 11. septembra. Dijalozi u Nju Jorku (oktobar-decembar 2001) (Galilée, 2004).
Sa publikacijom neobjavljenih predavanja pod naslovom Teorija i praksa. održanih 1975-1976, otkrivao je da su političke preokupacije i reference na Karla Marksa bile prisutne i pre Marksovih sablasti. Politički i istorijski interes ovog seminara se posebno nalazi u preciznom ponovnom čitanju Fojerbahovih teza, napisanih 1845, a posebno jedanaeste teze: „Filozofi su do sada različito tumačili svet, radi se o tome da se on promeni“. Derida propituje ovaj aforizam teoretičara: da li se radi o objavljivanju kraja filozofije ili o znaku novog performativnog diskursa?
Reč je o dekonstruisanju, malo po malo, logike opozicije između teorije i prakse, proučavanjem vokabulara: da li teorija nužno znači spekulaciju i da li praksa nužno znači činjenje? „Ništa nije jednostavnije niti manje očigledno“, odgovara filozof. Potrebno je imati u vidu široko semantičko polje u vezi sa pojmom „teorija“: pogled, kontemplacija, znanje, govor i intencija. I drugi pojam, „praksa“, ima višestruko značenje: čin, gesta, transformacija, operacija, izvođenje, rad, produkcija ili tehnika. Polazeći od ovog polja, Derida daje kombinaciju vrednosti i predstavlja Benedeta Kročea, Antonija Gramšija ili Luja Altisera sa stajališta povezanosti ideje i prakse (skupa konkretnih akcija sa ciljem da se promeni svet). U širem smislu, kurs razvija misao o filozofskoj „granici“: polazeći od refleksije do akcije postavlja se pitanje praga, (…)
