Pored obale reke Taho, blizu trga Komersio u Lisabonu, jedne večeri ovog leta sa niskobudžetnog ozvučenja treštala je protestna pesma Vampiri (Os Vampiros) Zeke Afonsa. Afonso, politički angažovan tekstopisac i pevač koji je umro 1987. godine, još uvek je nacionalno blago. Jedna od njegovih pesama, emitovana na jednoj katoličkoj radio stanici, bila je znak za početak portugalske Karanfilske revolucije u aprilu 1974. godine. Vampiri, pesma napisana 1962. godine, puštana je na svim velikim demonstracijama protiv mera štednje od 2011. do 2014. Ove večeri, pak, na trgu je bilo svega par desetina ljudi sa transparentima koji su se priključili pevanju refrena: „Oni će pojesti sve/I ostaviti ništa.“
Demonstratori/ke ispred ministarstva finansija zahtevaju suzbijanje radne nesigurnosti, a dolaze iz redova zaposlenih u državnom zdravstvenom i obrazovnom sistemu i istraživača i istraživačica povezanih sa grupom „Nesalomivi prekarni radnici“ („Precarios Inflexiveis“) ili sindikatom CGTP-IN (Generalna konfederacija portugalskih radnika i radnica). Prema zvaničnim procenama, oko sto hiljada državnih službenika nema siguran posao. Broj prisutnih nije veliki zato što deluje da Portugal trenutno nije mnogo zainteresovan za društvenu mobilizaciju.
„Cela zemlja sad već lakše diše. Prošli smo kroz depresiju i opet smo optimisti“, rekao je Žoze Marija Kosta, socijalistički gradonačelnik, opštine Viana do Kastelo u severnom Portugalu u kojoj živi 80 000 ljudi i koja je čuvena po brodogradilištu i surferskim plažama. „Sada možemo da odahnemo, jer se svi oporavljamo od neprekidne četvorogodišnje ofanzive“, kaže Fernando Gomez, vozač autobusa u Lisabonu i član sindikata.
U martu 2011. godine Portugal je, pored Španije i Grčke, bio jedna od najproblematičnijih zemalja članica evrozone. Posle budžetskog deficita od 7,4% BDP-a i kamatnih stopa preko 7%, strane agencije za kreditni rejting su smanjile bonitet zemlje. Portugal je, neposredno posle Irske, i sâm zatražio veliki bejlaut od 78 milijardi, što je zemlju podredilo volji Trojke koju čine Međunarodni monetarni fond, Evropska komisija i Evropska centralna banka. Mere koje su ove institucije predložile dodatno su zaoštrene usled formiranja desničarske koalicione vlade, sastavljene od Socijaldemokratske partije (PSD) i Narodne partije (CDS-PP), posle parlamentarnih izbora u junu 2011. godine.
Sada, dve godine nakon političke promene koja je nastupila povratkom socijalista na vlast, ekonomski pokazatelji Portugala izazivaju iznenađenje i zavisti u većini ostalih članica EU. Posle nekoliko godina recesije, privreda raste po stopi od 2,8% godišnje. Nezaposlenost, koja je dostigla vrhunac od 16,2% u 2013. godini (860 000 ljudi), u julu je pala na 9.1% (441 000), što je ispod evropskog (9,3%) i francuskog proseka (9,6%). Zvanični javni deficit je spao na zavidnih 2% BDP-a za 2016. (sa 4,4% iz 2015. godine), što je itekako ispod 3% koje zahteva evropski Pakt o stabilnosti i rastu, i znatno bolje od francuskog deficita od 3,4%. Portugalska vlada računa da će uravnotežiti svoj budžet u 2020. godini.
„Dobre vesti“
Da bi to učinila, računa na sektore koji podstiču rast: izvoz industrijskih i automobilskih komponenti, tradicionalne industrije poput tekstila i turizam, koji nastavlja da obara rekorde. Portugal je 2016. imao 11,4 miliona posetilaca, a 25% novih poslova otvoreno je u sektoru turizma. U lisabonskim kafićima, restoranima i metroima, vikendom se više čuju engleski, francuski i nemački nego portugalski. Budući da se stari apartmani renoviraju zbog posetilaca, u svakoj ulici se mogu videti mešalice i skele. Lokalci se žale da se čitave zgrade pretvaraju u smeštaj za turiste, a da motorizovane rikše zakrčuju puteve i trgove. EU je u maju saopštila da Portugal više nije pod ‘korektivnom kontrolom’ budžetske regulative EU, pod kojom je bio od 2009. godine, što potvrđuje da se zemlja vratila ortodoksnoj budžetskoj politici. „To su zaista dobre vesti za Portugal“, rekao je Pjer Moskovici, evropski komesar za ekonomska pitanja, dodavši da je smanjenje deficita bilo „održivo“.
Evropska komisija nije uvek bila naklonjena Portugalu. U 2015. godini Portugal je unervozio EU i Nemačku jer su Socijalistička partija, Levi blok, Komunistička partija i Zeleni formirali savez koji nije imao presedana. Antonio Kosta, nekadašnji gradonačelnik Lisabona i novi socijalistički premijer, imao je neobičan plan za oporavak. Plan je uvažavao obaveze prema Evropskoj komisiji, posebno u vezi sa smanjenjem deficita, ali je u isto vreme ojačao kupovnu moć stanovništva nakon četiri godine mera (…)
