Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

ZARADA OD DOBRE LOKACIJE

Geostrateške prednosti Kazahstana

Kineski proboj pobuđuje jednu staru sinofobiju koja je naročito izražena kod kazahstanskih mladih nacionalističkih elita. Sve su češće tuče između lokalnih radnika i njihovih kineskih (i indijskih) kolega. Režim Nazarbajeva, koji vlada već dvadeset i sedam godina, odgovara na to metodom štapa i šargarepe

D novih deonica autoputa koji povezuje Taraz i Šimkent, gradove na jugu Kazahstana, često se mogu videti stočari sa svojim stadima. Taj autoput je zapadni krak novih Puteva svile u okviru kineske inicijative Jedan pojas, jedan put (OBOR), infrastukturnog programa izgradnje autoputeva, železnica, pristaništa i gasovoda u preko šezdeset zemalja. Kineski plan, koga često porede sa posleratnim američkim Maršalovim planom. treba da probije nove trgovinske rute kojima će kineski proizvodi stizati u najveće gradove Evrope, Afrike i Azije, otvori nove puteve ekonomskog rasta i trajno ojača diplomatske veze između zemalja-učesnica.

Kopnene deonice na potezu istok-zapad moraju da prođu kroz Kazahstan. Kineski predsednik Si Đinping je 2013. odlučio da OBOR pokrene upravo iz kazahstanske prestonice Astane, što je potvrđeno i u maju ove godine na forumu u Pekingu. Brza železnička linija bi trebalo da preseče Kinu od krajnjeg jugoistoka zemlje ka severozapadu i pređe u Kazahstan preko Korgasa, važnog saobraćajnog čvorišta na zapadnom obodu Kine. Do 2020. godine plan je da se ova linija preko Moskve poveže sa Zapadnom Evropom. Druga linija, povezana sa prvom, povezaće Kinu sa Kavkazom i Turskom preko Aktaua, kazahstanskog pristaništa na istočnoj obali Kaspijskog jezera, a treća će dopreti do Irana preko Uzbekistana i Turkmenistana. Robni železnički transport iz Jivua na istočnoj obali Kine stiže u London preko severnog Kazahstana još od januara, tri godine posle otvaranja kraja Jivu-Madrid, čime je projekat i otpočeo.

Kina OBOR finansira iz svojih znatnih deviznih rezervi, i za te potrebe je izdvojila 40 milijardi dolara u poseban fond. Osim toga, oslanja se i na 100 milijardi dolara kapitala (33% pripada Kini) Azijske banke za infrastukturne investicije (AIIB), koja ima 56 zemalja-članica u Evropi, Aziji i na Bliskom Istoku. Kineska velikodušnost uslovljena je investicijama onih zemalja koje će imati koristi od OBOR-a. „Kina je spremna da radi sa Kazahstanom u skladu sa načelima otvorenosti, koordinacije, saradnje i obostrane koristi od naših programa“, izjavio je kineski premijer Li Kećijang u Astani u novembru 2016; u pitanju je pristup koji povezuje kinesku inicijativu sa lokalnim razvojim programima.

Saobraćajni deo kazahstanskog plana za preporod vrednog devet milijardi evra – Sjajni put (Nurly Jol) – sledi nove Puteve svile. Kineska pomoć je usklađena sa kineskim prioritetima, a kazahstanskom predsedniku Nursultanu Nazarbajevu to daje veći finansijski manevarski prostor u drugim aspektima Kazahstan 2050 strategije koja obuhvata i reformu javnih institucija, obnavljanje stambenog fonda i uvođenje gasa u siromašne pokrajine na jugu zemlje.

Cilj te inače ambiciozne strategije je dvojak: smanjenje siromaštva, u zemlji u kojoj je prosečna mesečna zarada 415 dolara. i uspon Kazahstana u klub trideset najjačih svetskih ekonomija. Jedan kinesko-kazahstanski fond, osnovan 2015. godine i „težak“ dve milijarde dolara, biće zadužen za investicije u proizvodnju čelika, hidroenergetiku i autoindustriju. što je prilika da se diverzifikuje kazahstanska privreda koja je previše zavisna od ekstraktivnih sektora. Kazahstan još uvek oseća posledica pada cena nafte koje su još uvek na polovini nivoa iz 2014. godine.

Strateški front

Kazaška stepa nije samo tranzitna zona: za Peking, ona je i strateški front. Kazahstan je bogat naftom i gasom i najveći je proizvođač uranijuma u svetu, a sve je to od značaja u pokušajima Kine da uveća broj dobavljača sirovina, smanji zavisnost od Zalivskih zemalja i obezbedi sebi alternativnu trgovinsku rutu ako naftni tankeri ikad budu pod blokadom u Malajskom prolazu. Osim ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu, OBOR Kini znači i pristup kazahstanskim prirodnim bogatstvima i proizvodnoj infrastrukturi, ali i osnovicu za kontrolu Ujgura, turkijskog naroda koji živi u autonomnoj pokrajini Sinkjang na dinamičnom zapadu Kine. Štaviše, 230 hiljada pripadnika tog naroda živi sa druge strane granice, u Kazahstanu.

Kineska državna naftna kompanija, Sinopek, 2015. je kupila kazahstanski ogranak ruskog (...)

Obim celog teksta : 1 928 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Artur Fušer

PREVOD: Vuk Vuković

Podeli ovaj tekst