Demokrate i republikanci su u Vašingtonu saglasni makar kada je reč o borbi protiv Rusije. Kada je reč o odbrani njihovih saveznica, Vladimir Putin sumnja u odlučnost SAD, smatraju oni, i trudi se da svoj autoritarni režim zaštiti od širenja demokratske i liberalne zaraze. Mogao bi zbog toga i da izvrši napad na Zapad. Stoga, kao garant mira i demokratije, američka vojska i poslanici obe partije odlučili su se na kontranapad…
Pre svega, američka vojska. Pentagon je po nalogu Bele kuće upravo završio studiju u kojoj se predlaže izdašnije korišćenje nuklearnog naoružanja. Budući da je za sada isuviše razorno da bi se uopšte moglo zamisliti u upotrebi, zbog čega ne služi svojoj svrsi zastrašivanja, valjalo bi ga minijaturizovati na način koji bi omogućio njegovu upotrebu protiv šireg spektra pretnji. Uključujući i one „ne-nuklearne“: razaranje komunikacijskih mreža, „hemijskog i biološkog naoružanja, sajber napada itd“.
Tadašnji predsednički kandidat Donald Tramp, slabo obavešten o samim osnovama politike zastrašivanja, 2016. godine upitao je jednog od svojih savetnika: „Čemu nuklearno naoružanje ako ga nećemo koristiti ?“ Pentagon je u ovom dokumentu ponudio sebi svojstven odgovor. Suočene sa „geopolitičkim ambicijama“ Rusije (ali i Kine), željom Moskve da „upotrebom sile izmeni kartu Evrope“ i „dovede u pitanje međunarodni poredak uspostavljen po završetku Hladnog rata“, Sjedinjene Države moraju se momentalno posvetiti „modernizaciji [svojih] nuklearnih snaga“. E, tako se zadržava titula „vernih stražara slobode“. Takva jedna demokratska abnegacija nema cenu, ili je baš naprotiv ima: utrostručenje američkog vojnog budžeta u prilog nuklearnog naoružavanja.
Geopolitička lažna uzbuna u službi nove trke u naoružanju isprovocirala bi masovniji otpor u SAD da ono što se izdaje za američku levicu već godinu dana grčevito ne trudi da Trampa predstavi kao marionetu Moskve. I to do te mere da su ga obavezali na isporuku naoružanja Ukrajini (njegov prethodnik iz redova (…)
