Američka strategija nacionalne bezbednosti (national security strategy, NSS) koju je Tramp s ponosom predstavio 18. decembra 2017. godine zasniva se na četiri osnove: „zaštita nacionalne teritorije“, „pospešivanje američkog prosperiteta“, „očuvanje mira silom“ i „osnaživanje američkog uticaja“. Drugim rečima, unutrašnja bezbednost (Homeland Security) i geoekonomija („otvaranje međunarodnih tržišta“) koji su predstavljeni kao ciljevi, imaju prioritet nad implikacijama geostrateškog i ideološkog uređenja koje su predstavljene kao sredstva. Ovaj spisak prioriteta odgovara prvim usmerenjima koje je Tramp obelodanio tokom svoje kampanje nakon kojih je naišao na manji otpor među svojim savetnicima (među kojima su generali Džon F. Keli, Herbert R. Mekmaster i Džejms Metis) nego u tradicionalnim krugovima američke spoljne politike.
Predsednik, izolovaniji danas nego početkom 2017. godine, je uspeo da ostavi svoj trag, makar deklarativno, na dokumentu toliko bitnom i čitanom kao što je dugoočekivana NSS. Na osnovu saopštenja iz Bele kuće, odnos četiri osnove dovešće do „nove“ intelektualne strukture: „Realizam principa [...], koji prepoznaje centralnu ulogu sile u svetskim pitanjima, potvrđuje da je suverenitet SAD najbolja nada mirnog sveta i jasno definiše naše nacionalne interese.“ Ipak, ovim stavovima protivreči niz uobičajenijih ideoloških elemenata razvejanih po celom dokumentu. Establišment je ublažio većinu kritika na račun predsednika sa kojim ne bi da ratuje. Tako je za Vilijama Galstona iz Vol strit žurnala, on konačno shvatio „jednu ili dve stvari“ o svetu oko sebe. dok je Forbs naleteo na „reganovski“ ton u dokumentu...
Što se tiče odnosa sa drugim samostalnim akterima na međunarodnoj sceni, ovaj dokument očekivano ocenjuje Rusiju i Kinu kao sile „revizionistički nastrojene“ prema poretku čijim se garantom Amerika, „snaga dobra kroz celu svoju istoriju“, oduvek smatrala. Njih prate još dve vrste protivnika. Pre svih „regionalni diktatori koji šire teror, (…)
