Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

DVOSTRUKI KRITERIJUMI O SEKSUALNOM PONAŠANJU MUŠKARACA I ŽENA

Transformacije seksualnosti, stalnost seksizma

Ženska oslobođena reč je omogućila ženama da postanu svesne obima nasilja ili uznemiravanja koje svakodnevno doživljavaju. Kako objasniti proliferaciju seksističkog ponašanja dok se poslednjih decenija seksualne prakse razvijaju u pravcu ravnopravnosti između partnera?

Brutalnost ponašanja u vezi sa Harvi Vajnstajnom koje je ove jeseni osuđeno u štampi, potom druga otkrića i mobilizacija žena, uglavnom na društvenim mrežama, koji su učinili vidljivim višestruka dela seksualnog uznemiravanja i nasilja – pozivaju na analizu seksizma kao sistema. To podrazumeva ideju sistemske hijerarhije između polova koja jednom od dva pola omogućava nametanje dominacije, odnosno preferencijalno ili čak isključivo uzimanje u obzir svojih interesa. Seksizam nije stereotip ili poremećaj nekih ljudi, koji bi naprosto bilo dovoljno intelektualno demontirati ili izlečiti. To je sistem čije manifestacije u području društvenog života su osnažene nejednakostima u drugim sferama, što mu daje izuzetnu koherentnost i zbog čega ga je teško uzdrmati: nejednakost plata, opterećenje žena kućnim radom, njihova veća profesionalna nesigurnost, njihova slaba prisutnost u politici, kulturi i sportu, njihov teži pristup javnim prostorima, seksistička upotreba jezika, seksualno uznemiravanje i mnoge druge povezane asimetrije.

Sve u svemu, snaga seksizma je dvostruka, jer je konstruisan iz višestrukih žarišta i lako se prekomponuje kada nejednakost oslabi u jednom polju. Štaviše, seksizam zna kako da se odupre progresu ideja i normama formalne jednakosti između polova, stalno premeštajući svoja mesta i načine opravdanja. Borba protiv seksizma stoga mora i sâma biti mobilna.

Nejednakost ukorenjena u razlici tela?

Ponašanja koja su u jesen 2017. izazvala ogorčenost se dotiču seksualnosti. Pitanje je da li seksualnost ima posebnu ulogu u genezi seksizma? Ili se radi o brutalnom pogoršanju odnosa između polova, posebno u pogledu seksualnosti?

Pozitivan odgovor bi se mogao oslanjati na rad pokojne Fransoaz Eritijer. Podsetimo se da je, prema antopološkinji, rodna nejednakost ukorenjena u mišljenju izvorne razlike, koja se temelji na posmatranju tela i reprodukcije. Time se uspostavlja konceptualna asimetrija u kojoj maskulino i njegovi korelati uvek prevaže nad femininim (veće/manje, starije/mlađe, suvo/vlažno, Sunce/Mesec, svetlo/tama... ) Na osnovu ove asimetrije, muškarci, koji ne mogu rađati, daju si pravo nad potomcima žena ili ih čak prisvajaju. Dihotomija aktivno/pasivno u seksualnosti proizilazi iz „valencije razlike polova“ i jedna je od matrica onoga što Fransoaz Eritijer imenuje kao „zakonitost maskulinog impulsa“, koji se ne može ni osporiti ni osujetiti. Također, postoji atavistička i nepromenjiva nejednakost između seksualnih sfera ukorenjena u razlici tela i upisana u reprezentacije maskulinog i femininog. Borba protiv „mišljenja razlike“ i njegovih posledica bila je naročito teška.

Međutim, praksa seksualnosti nije toliko nepromenjiva kao što sugeriše ova reprezentacija. Važnost promena u pogledu rodova i seksualnosti tokom poslednjih pedeset godina implicira upotpunjenje antropološke refleksije Fransoaz Eritijer kontekstualnim čitanjem savremenog seksualnog ponašanja i povezanog nasilja. Nesumnjivo su se otvorile neke mogućnosti za žene, ali je otpor jednakosti također doveo do novog izraza među muškarcima.

Osuda seksističkog ponašanja se oslanja na pozadinu praksi rastućeg egalitarizma u pogledu seksualnosti. Vratimo se na glavne etape evolucije seksualnog ponašanja od 1960-ih, precizirajući kako su one deo sklopa promena koje su uticale na situaciju žena, poput naglog povećanja njihovog nivoa obrazovanja, većeg učešća na tržištu rada, transformacije porodice i postavljanja pravnih normi jednakosti. Ovi događaji su znatno proširili manevarsku poziciju, ne dovodeći u pitanje glavne odnose moći.

Masovno širenje efikasnih oblika kontracepcije (u Francuskoj od 1970-ih) uticalo je na pomeranje životnog doba kada se praktikuje reproduktivna seksualnost (ne brojna), a vreme kada se praktikuje ne-reproduktivna seksualnost je sada jasno razdvojeno. Vreme u kojem žene nose decu sada zauzima manje mesta u njihovom životu. Period mladosti, koji se od 1980-ih produžio, promenio je status. Mladost se uglavnom živi kao faza obrazovanja, zbog generalizacije srednješkolskog obrazovanja i snažnog razvoja visokog obrazovanja. To je također vreme života u kojem je seksualnost, bez materijalnog obavezivanja, dozvoljena za oba pola. Srednja dob žena koje prvi put stupaju u seksualni odnos se znatno smanjila od 1960-ih (17 i po godina u Francuskoj ), a horizont braka se odmakao: za žene je u proseku u 35. godini. Broj brakova je sa 416 000 u 1972. pao na 235 000 u 2016. (od (...)

Obim celog teksta : 2 141 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Mišel Bozon

je direktor istraživanja na Nacionalnom institutu za demografska istraživanja (Institut national d’études démographiques, INED). Između ostalog, autor je i knjige Pratique de l’amour. Le plaisir et l’inquiétude, Payot, Paris, 2016.
PREVOD: Maja Solar

Podeli ovaj tekst