Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

VELIKA PRODAVNICA SA MALO DOMAĆIH PROIZVODA

Zašto će slobodna trgovina razoriti Afriku

U Africi jača pritisak da se pređe na režim slobodne trgovine. Evropska unija primorava afričke vlade da potpišu sporazume o ekonomskom partnerstvu (EPA) i stave tačku na trgovinske sporazume bez reciprociteta

Da bi roba koju izvoze u EU bila oslobođena carine, afričke zemlje će morati da smanje svoje carinske takse za 80% na robu uvezenu iz EU. Afička unija (AU) je počela pregovore u cilju uspostavljanja velike kontinentalne oblasti slobodne trgovine (CFTA), a na sastanku ministara trgovine u Nigeriji 16. juna odlučeno je da se teži ukidanju 90% carinskih nameta među afričkim zemljama. Upitno je da li je dobro srljati u slobodnu trgovinu, posebno za poljoprivredni sektor. Zapadna Afrika se suočava sa trostrukim izazovom: rastućim manjkom hrane, naglim porastom stanovništva i klimatskim promenama. Deficit u hrani je porastao od (u proseku) 144 miliona između 2000. i 2004. godine na 2,1 milijardi između 2013. i 2016. godine, a ako ne računamo kakao (koji nije osnovni prehrambeni proizvod), vinuo se u nebesa sa 2,3 na 7,5 milijardi.

Velike su šanse da će se situacija pogoršati, s obzirom da se očekuje da se stanovništvo do 2050. godine udvostruči, i da UN veruje da bi porast temperature za 2 stepena Celzijusa mogao da umanji poljoprivredne prinose u podsaharskoj Africi za 10%. Sporazumi o ekonomskom partnerstvu koje EU želi bi u narednih 5 godina postepeno ukinuli carinske namete na osnovne prehrambene proizvode kao što su žitarice (osim pirinča) i mleko u prahu. Ovo ne samo što bi drastično povećalo zavisnost od uvoza hrane u zapadnoj Africi, već bi i uništilo mlekare i uzgajivače lokalnih žitarica (prosa, sorguma, kukuruza) i druge useve bogate skrobom (kasavu, batat, zelene banane).

Evropska komisija predstavlja sporazume o ekonomskom partnerstvu kao „win-win“ dogovore, ali većina zemalja u Africi, Karibima i Pacifiku (ACP) odbile su da ih formalno potpišu, iako su prvobitno saopštile da imaju nameru da ih potpišu, pa su ih u skladu sa time i parafirale. Nigerija je odgovorna za 72% BDP-a u zapadnoj Africi i za 52% stanovništva u 2016. godini, a predsednik Muhamadu Buhari je pred Evropskim parlamentom u februaru 2016. izjavio da će EPA uništiti program industrijalizacije u njegovoj zemlji. U istočnoj Africi, predsednici Tanzanije i Ugande su izrazili slične sumnje. Ako su sporazumi o ekonomskom partnerstvu tako korisni, zašto je EU odbila da objavi tri studije o njihovom uticaju na zapadnu Afriku (iz aprila 2008, aprila 2012. i januara 2016)? Evropska komisija pokazala je svoje nepoznavanje lokalne poljoprivrede u izveštaju iz 2016. u kom je tvrdila da će EPA povećati izvoz žitarica iz zapadne Afrike za 10,2% i crvenog mesa za 8,4%. Žitarice su glavni poljoprivredni uvozni proizvod koji je 2013. dostigao 16,1 miliona tona, uključujući 2,8 miliona tona iz EU (3,4 miliona u 2016). EU je uvezla samo 22 tone govedine iz zapadne Afrike u 2016. godini, ali je izvezla 84,895 tona u to područje.

U praksi, godišnji gubitak zapadne Afrike na carinske namete i porez na dodatu vrednost na uvoz iz Evrope bi porastao sa 66 miliona u prvoj godini na 4,6 milijardi u poslednjoj godini (2035), a njen zaključni gubitak bi dosegao 32,3 milijarde. Pomoć koju EU planira za period 2015-2020 – 6,5 milijardi pod EPA Programom za razvoj (Paped) – ne bi nadomestila ove gubitke. (Ovo je samo preusmeravanje postojeće pomoći, kako navodi direktor za međunarodnu saradnju i razvoj Evropske komisije). Perspektiva je još gora zato što Velika Britanija, čiji trenutni doprinos Evropskom fondu za razvoj iznosi 14,5%, izlazi iz EU, dok je Francuska smanjila svoj budžet za saradnju za 140 miliona.

Preuranjeno otvaranje

Uticajne interesne grupe u Evropi vrše pritisak na nacionalnom i evropskom nivou da se zaključe sporazumi o ekonomskom partnerstvu. Francuska preduzeća su među najvećim poljoprivrednim kompanijama koje imaju svoj interes na ovim tržištima: Compagnie Fruitière Roberta Fabrea uzgaja i izvozi većinu banana i ananasa u Obalu Slonovače, Ganu i Kamerun; Grands Moulins d’Abidjan, Grands Moulins de Dakar i Compagnie Sucrière Sénégalaise su sve pripadale Mimranu, koji ih je skoro prodao jednoj marokanskoj grupi; a Bolore grupa kontroliše lučku (...)

Obim celog teksta : 1 963 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Žak Bertelo

ekonomista i autor Réguler les prix agricoles (Kako regulisati poljoprivredne cene), L’Harmattan, Pariz, 2013.
PREVOD: Ana Radojević

Podeli ovaj tekst