Već je emitovano osamnaest epizoda norveške serije Okupirani na javnom francusko-nemačkom kanalu Arte. Da li se radi o fikciji ili upozorenju? Moskva okupira Norvešku (uz saglasnost Evropske unije) kako bi garantovala isporuku gasa i nafte iz ove zemlje. U seriji Evropska unija nije prikazana u dobrom svetlu, ali je Rusija ta koja okupira, manipulira, preti i ubija. Međutim, ne radi se o tome, kako je rečeno, da se „označi negativac“. Ruska ambasada u Oslu je takođe bila obaveštena o projektu.
Upitno je da li je rezultat očaravajući. Epizode su uznemirujuće, snažno se sugerišu paralele između Rusa i nacista (koji su okupirali Norvešku), jer se norveški premijer koji sarađuje sa Moskvom upoređuje sa Vidkunom Kvislingom i sa Filipom Petenom. U vreme kada je druga sezona, upravo emitovana, osmišljavana, događala se aneksija Krima. „Bili smo u paraleli sa stvarnošću“, radovale su se producentkinje.
Arte je naravno mogao razviti „paralelu sa stvarnošću“ inscenirajući veze Kine i ostrva u Pacifiku, Sjedinjenih Američkih Država i Kube, Francuske i Centralnoafričke Republike, Izraela i Palestine. Ali trend vremena, koji obeležava novi hladni rat između Vašingtona i Moskve, sugeriše da bi to bilo manje pogodno, jer je Rusija idealni krivac za ovu vrstu zabave.
Ovo je potvrdila večernja emisija Thema od 16. januara. I to ne u obliku fikcije, već pozivajući se na nedavnu i delikatnu prošlost. Godinu dana nakon nominacije Donalda Trampa, Arte je emitovao dokumentarni američki film pod naslovom Putin prov SAD-a (u engleskoj verziji: Putin’s Revenge). U njemu „po prvi put bivši članovi Obaminog tima razgovaraju sa članovima CIE“, trijumfalno je najavila voditeljica kanala Arte, zadivljena takvim nastojanjem da se postignu ravnoteža i celovitost.
Zaplet večeri se sažeo u jednu ideju. U vreme američkih izbora 2016, „Putin se konačno osvetio na takav način da to mora izbrisati sve uvrede u životu“. Potom kreće „epska borba“ „između ruskog vođe i američke demokratije“. (…)
