Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

OBNOVA POLITIČKOG ANGAŽMANA

Palestinska omladina ne prizanje poraz

Trampova odluka od prošlog 6. decembra da prizna Jerusalim kao glavni grad Izraela otežala je neuspeh „mirovnog procesa“ i izazvala je velike demonstracije na Zapadnoj Obali i u Gazi. Izrael je oštro ugušio protest, umnožavajući vojne napade i hapšenja. Palestinska omladina, uključujući i one moji su maloletni, prvi su na meti. Mnogi od njih su prekinuli sa oblicima aktivizma koje su praktikovali stariji

Palestinske zastave lepršaju glavnom ulicom univerziteta Birzeit u gradu Ramala, sedištu Palestinske Uprave. Povorka se zaustavlja nedaleko od spomenika podignutog u čast dvadesetosmoro studenata „žrtava“ establišmenta koje je ubila izraelska vojska. Član snaga reda ide s jednog kraja na drugi. Zaštićen kacigom za napade i obučen u maskirnu uniformu sa bombama i pojasom eksploziva daje tempo mladim ženama i muškarcima u maslinastoj odeći, lica zamaskiranih kefijom (beduinskom maramom, prim. prev). Svi skandiraju slogane u slavu oružanog otpora. Raširili su banere u boji Fataha u čast pokojnog predsednika Jasera Arafata (1929-2004), kao i one koji pozdravljaju uspomenu na šeika Ahmeda Jasina (1937-2004), osnivača Islamskog pokreta otpora (Hamas). Organizatori parade pripadaju omladinskom pokretu Chabiba, sekciji partije predsednika Mahmuda Abasa - Fatah. Insistiraju na tome da skup slavi dve velike palestisnke političke formacije koje se bore za sporazum o „pomirenju“. Ovaj sporazum, potpisan 2017, trebao bi preokrenuti više od deset godina suparništva i bratoubilačkih sukoba.

Studenti sociologije sa strane strogo posmatraju scenu. „To je samo folklor“, kaže Rami T. koji ima 20 godina. „Evo šta Fatah i Palestinska Uprava predlažu mladima: simboličke geste. To je sve sem ozbiljne političke akcije. Režim ne namerava da podstiče kolektivnu mobilizaciju koja jedina može doneti plodove. Plaši se da će politizacija mladih najpre dovesti do pubune protiv sâmog režima.“ U situaciji gde je 70% stanovništva mlađe od 30 godina, politizacija mladih za palestinske vođe sa sve spornijim legitimitetom predstavlja delikatno pitanje. Pre sporazuma iz Osla iz 1993. i stvaranja Palestinske Uprave, Visoki savet za omladinu i sport, telo koje pripada Palestinskoj oslobodilačkoj organizaciji (PLO), pružao je ideološku obuku, posebno kroz letnje kampove i volonterske organizacije. Godine 1993. je osnovano i Ministarstvo omladine i sporta da bi „osnažilo mlade da deluju ekonomski, društveno i politički“. Vremenom su aktivnosti prestale, ministarstvo je suspendovano 2013, a Visoki savet je nastavio sa radom pod pokroviteljstvom Abasa.

Za dvadesetdvogodišnjeg Jusefa M., također studenta sociologije, „Palestinska Uprava želi da mlade udalji od stvarnog aktivizma na terenu i da ih spreči da razviju nove načine delovanja na političkom planu. Međutim, od početka 2000-ih i neuspeha procesa u Oslu, mladima nedostaju orijentiri. Ljuti smo. Nema političkih dobitaka za naš narod. Podela između Fataha i Hamasa nas ljuti. Izraelska okupacija je permanentna stvarnost. Svakodnevno živimo nasilje. Naša socijalna i ekonomska situacija ostaje nesigurna. Svi uslovi za mobilizaciju velikih razmera su tu“.

Kada Uprava želi da ućutka protest

Mladi su „prve žrtve borbe protiv okupacije u pogledu smrti, povreda, hapšenja i pritvaranja“, pokazuje nedavna studija. Na 95 Palestinaca i Palestinki ubijenih tokom 2017. od strane izraelske vojske ili naseljenika oko pedesetak je mlađe od 25 godina. Ali oni su teško pogođeni i ekonomskim teškoćama, sa stopom nezaposlenosti koja iznosi 27% (18% na Zapadnoj obali, 42% u Gazi) što je jedna od „najviših stopa na svetu“, „retko dostignuta (...) od Velike Depresije“ prema Ujedinjenim nacijama. Oko trećine stanovništva starosti između 15 i 29 godina na Zapadnoj obali je nezaposleno (56% u Gazi), a ovaj procenat se skoro za polovinu povećava za žene, koje čine većinu visoko obrazovane omladine. Na nacionalnom nivou, samo 40% palestinske omladine je integrisano u tržište rada. Iako je stopa univerzitetskog školovanja jedna od najviših u arapskom svetu (44% prema organizaciji Unesco), studentkinje i studenti nakon diplomiranja imaju veoma malo mogućnosti za dobijanje radnih mesta. Veoma veliki broj se mora okrenuti neformalnom tržištu, gde često dobijaju naknadu nižu od minimalne zarade koju je utvrdila Palestinska Uprava (2,40 dolara po satu, otprilike 2 eura) i nemaju nikakvo socijalno osiguranje.

Huda A. je dvadesetogodišnjakinja koja studira novinarstvo na univerzitetu u Betlehemu, zelenom utočištu koje se nalazi na visinama grada zakrčenog automobilima turista iz Izraela koji posećuju Crkvu rođenja. Ova katolička ustanova ima oko 3500 studentkinja i studenata od čega su tri četvrtine muslimanske veroispovesti i oko 80% su žene. Poreklom iz istočnog Jerusalima, gde je Izrael zabranio visokoškolske ustanove, Huda svaki dan troši tri sata na putovanje tamo i nazad između univerziteta i Svetog grada, iako je udaljenost šest kilometara - zbog izraleskih barikada na putevima. Ona opisuje situaciju koja ne prestaje da se pogoršava: „Okupacija tereti naše studentske živote. Ona diktira naše izbore, poput onog na kojem univerzitetu želimo studirati. Ako neko živi u Jerusalimu, dvaput će razmisliti pre nego što se upiše na Birzeit ili na Nablus, samo zbog ograničenja slobode kretanja koje nameće Izrael. Ali univerzitet ostaje čaura koja nas ne uči kako da se politički nosimo sa ovom situacijom. Za naše starije, odlazak na univerzitet je značio odabir partije i uključivanje u aktivizam. Danas to više nije slučaj.“ Mnogi studenti i predavači sa kojima smo se susreli su razočarani što ni Fatah ni Hamas nemaju politički projekat koji bi mobilizirao omladinu i koji bi pridoneo pojavljivanju elite sposobne da stane na čelo nacionalnog pokreta kojem je ponestalo daha.

Ovaj prigovor ćemo čuti nekoliko puta. Primera radi, na univerzitetu u Betlehemu prisustvujemo jutarnjim aktivnostima koje nam pomaže u proceni ambivalentne situacije. S jedne strane, u senovitom dvorištvu skoro dve stotine žovijalnih i bučnih sudentkinja i studenata učestvuje u igri kvizu pevajući zapadnjačke pesme i libanski pop. S druge strane, u polupraznom amfiteatru tridesetak ljudi u studioznoj atmosferi prati debatu o kontroverznom zakonu protiv elektronskog kriminala koji je Palestinska Uprava usvojila juna 2017. Oficijelno namenjen regulisanju upotrebe interneta i društvenih mreža, ovaj tekst omogućava hapšenje svakog građanina čiji tekst podriva „integritet države, javni red, unutrašnju i vanjsku sigurnost zemlje“ ili preti „nacionalnom jedinstvu ili društvenom miru“. Procenjen od strane velikog dela civilnog društva kao zakon koji je u suprotnosti sa temeljnim pravima, on nastoji ućutkati i kazniti novinare koji preziru režim i opozicionare, ali i aktiviste i mlade koji su veoma aktivni na društvenim mrežama gde kritikuju vlast. Ovo potvrđuje hapšenje koje se dogodilo prošlog septembra od strane palestinske službe bezbednosti. Uhapšen je Isa Amro, šef Omladine protiv kolonija - pokreta osnovanog u Hebronu (Al-Khalil), jer je na Fejsbuku osudio hapšenje novinara koji je tražio Abasovu ostavku. Amra je februara 2016. uhapsila izraelska vojska, nakon organiziranja mirnih demonstrcija protiv kolonijalizacije.

Nabd, pokret protiv okupacije i kolonizacije

Jasir D., 23 godine, upisan na kurs novinarstva, jedan je od inicijatora ove debate. Njega ne iznenađuje ni nedostatak zanimanja studenata za temu koja se prvenstveno tiče njih, niti nedostatak narodne mobilizacije protiv teksta zakona. „Vlada podstiče naše roditelje da se zadužuju u sferi potrošnje i zbog toga oni oklevaju da se protive utvrđenom poretku. Što (...)

Obim celog teksta : 3 492 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Akram Belkaid & Olivije Pirone

PREVOD: Maja Solar

Podeli ovaj tekst