Čini se da je vazduh ratnički. Četiri publikacije izveštavaju o tome; dijagnoze označavaju različite odgovornosti. U knjizi Predstojeći rat?, koja se nastavlja na konferenciju u Institutu Didro, istoričar Filip Fabri predlaže model sastavljen od ciklusa koji bi trebalo da omoguće predviđanja. Zalažući se za „aksiološku neutralnost“, odnosno za pristup koji je navodno oslobođen svih etičkih normi, autor odstupa od ovoga identifikujući „revanšističke imperije“ (napoleonovsku, hitlerovsku, putinovsku) kojima se suprotstavlja „demokratski tabor uvek pod vodstvom talasokratije, odnosno pomorska sila koja nastoji odbraniti određenu viziju međunarodnog prava“ (nekada je to bila Engleska, danas su Sjedinjene Američke Države). Stoga ne postoji američka imperija, već „američka talasokratija“ naspram „nove ruske imperije“ koja je označena kao „telurokratija“, jer ona talasokratskom modelu (demokratskom, otvorenom, kosmopolitskom...) „suprotstavlja globalnu autoritarnu, kontinentalnu, tradicionalnu, dirižističku i protekcionističku viziju“. Autor predviđa akciju Rusije protiv baltičkih zemalja „verovatno do 2020. godine“. Njegove metode i zakjučci imaju malo veze sa „istom neutralnošću i objektivnošću sa kojom se računaju trajektorije nebeskih tela“.
Manje pesimistična, tri istraživača međunarodnog udruženja Modus operandi predlažu da se „pronađe kapacitet za akciju spram nasilja“. Korisno razlikujuću konflikt od nasilja, inspirišu se anglosaksonskim studijama o transformaciji konflikta („transformacija konflikta i pomoću konflikta“) i također se oslanjaju u svojim razmišljanjima na radove Johana Galtunga („strukturno nasilje“) i Renea Žirara. Razmatraju se različiti alati za usmeravanje konflikta, posuđeni iz različitih horizonata, kao što je ubuntu - pojam koji izvorno dolazi iz Južne Afrike i koji bi se mogao sažeti na sledeći način: „ja sam to što jesam zahvaljujući tome što smo to svi“...
S druge strane, rad seminara „Izgraditi mir, dekonstruisati i predvideti rat“ (…)
