Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

OLIMPIZAM KAO KOMPROMITOVANA IDEJA

Stanovništvo Alpa više ne želi Zimske igre

U vreme kada se XXIII Zimske olimpijske igre zatvaraju u Pjongčangu u Južnoj Koreji, organizacija takvog događaja u Alpima se više ne čini mogućim. Stanovništvo tog regiona je putem referenduma odbilo žrtvovanje životne sredine i javnih sredstava jednom efemernom događaju koji trivijalizuje planinu

U austrijskom Tirolu, birači su 15. oktobra 2017. odbili sa 53,5% glasova projekat kandidature za Zimske olimpijske igre (ZOI) 2026. godine. U Inzbruku, gradu domaćinu igara 1964. i 1976, odbijanje je bilo oštro: 67,4% glasova protiv. Osam meseci ranije, građanke i građani švajcarskog kantona Grušun/Graubinden također su odbili projekt Sankt Morica i Davosa za iste ZOI 2026. i to sa 60% glasova.

Nepoverenje nije od jučer. Predstavljene kao popularan i univerzalan događaj, Olimpijske igre su se odbijale svaki put kada bi se tražilo mišljenje stanovništva kojih bi se one ticale. Tokom 2013. i 2014. to je bio slučaj sa tri projekta ZOI 2022: u Krakovu (Poljska), u Bavarskoj i u Minhenu (Nemačka) i opet u Grušunu/Graubindenu. Ubrzo nakon toga, konačna evropska kandidatura za 2022. koja je pripala Oslu je napuštena zbog nepovoljnog rezultata anketa. Ovakvi rezultati proizilaze iz moćnih pokreta opozicije (poput organizacije Nolympia u Bavarskoj) koje često predvode ekološke organizacije i koje se udružuju nezavisno od političkog spektra, posebno zbog strahova od budžetskih prekoračenja.

Poslednje alpske ZOI su bile one u Torinu 2006. Potom su se 2010. održavale u Vankuveru (Stenovite planine) i 2014. u Sočiju (ruski Kavkaz). Ovogodišnje igre se otvaraju 9. februara u Pjongčangu (Taebaek, Južna Koreja), a sledeće će se održati 2022. u blizini Pekinga. To je sve vrlo udaljeno od alpskih zemalja - kolevke inauguracije ovih igara 1924. u mestu Šamoni i vernog organizatora deset od ukupno dvadeset i dva izdanja igara.

Zastranjivanje i gigantizam

Grenobl ove godine slavi pedeset godina od ZOI koje su se održale 1968, što je gradu omogućilo da iscedi ogromnu državnu potporu za javne objekte: autoputeve, aerodrom, železničku stanicu, kuću kulture, socijalne stanove u olimpijskom naselju itd. Iako su ovi objekti još uvek u upotrebi, to nije slučaj sa većinom sportskih objekata koji su postali manje ili više zastareli, poput bob staze, skijaške skakaonice, olimpijskog ovala za brzo klizanje ili klizališta. Zeleno-crvena građanska opština je odlučila da proslavi jubilej kako bi omogućila „stanovništvu Grenobla da ponovo usvoji deo svoje kulturne, urbane i društvene baštine“. U gradskoj kući u obliku modernog dvorca, također izgrađenoj 1968, Pjer Merio, zadužen za turizam i planine, precizira da nije lako upravljati ovim nasleđem: „To je posebno slučaj sa Palatom sporta, koju održavamo uz velike teškoće, kao i sa događajima za koje je ona dizajnirana“.

Da li bi Grenobl ponovo mogao biti domaćin Olimpijskih igara? Predstavnik ekologa se smeje: „To nije ni poželjno niti moguće. Međunarodni olimpijski komitet (MOK) nije poznat niti po finansijskoj transparentnosti, niti po demokratskim funkcijama, niti po ekološkoj brizi...“ Opština je merkala Zimske olimpijske igre 2018. i sudarila se sa olimpijskim imperativima u doba gigantizma: „Grad poput Grenobla (450 000 stanovnica i stanovnika) je premali, a zahtevi MOK-a u pogledu infrastrukture i obima smeštaja su suludi“ potvrđuje, pod uslovom da ostane anoniman, visoki funkiconer ove kandidature. „To jedino može biti projekat pod rukovodstvom jake države ili velikih urbanih prestonica“. Zapravo, veličina Zimskih olimpijskih igara sve više raste: 1968. u Grenoblu se izređalo 1158 sportistkinja i sportista za 35 takmičenja; u Pjongčangu će ih biti preko 3000 za 102 takmičenja.

Koordinator udruženja Mountain Wilderness Vensan Neirik osuđuje igre koje nisu deo planine: „Menadžerima daju mogućnost da dobiju velika sredstva za razvoj. To generiše brzo zastarevajuće objekte – Torino 2006. je to opet pokazao – i dovode u tim mestima logiku do paroksizma: zbog nesrazmere i artificijelizacije. Staze i sneg su također artificijelni, standardizovani, da bi svuda i za sve skijaše bile iste“. Zastranjivanje je svoj vrhunac imalo na Olimpijskim zimskim igrama u Sočiju. najskupljim u istoriji i zimskih i letnjih olimpijskih igara: 36 milijardi eura, od čega 4,6 milijardi samo za organizaciju. Ostatak je otišao na transportnu i zimsko-sportsku infrastrukturu sa pretpostavljenom profitabilnošću i sa snažnim (...)

Obim celog teksta : 1 994 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Fransoa Karel

je novinar.
PREVOD: Maja Solar

Podeli ovaj tekst