Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

DVOSTRUKA DISKRIMINACIJA AUTOHONOG STANOVNIŠTVA I NIŽIH KASTI

Žrtve indijskog ekonomskog čuda

Indija je nadomak toga da postane peta sila na svetu. Nejednakost raste, a klasnim podelama priključuje se hijerarhija kasti. Iako je sistem kvota pri dodeli javnih funkcija dozvolio malom broju dalita (nedodirljivih) da se popnu u srednju klasu, većina živi u siromaštvu. Isto važi i za autohtono stanovništvo („adivase“)

Adivase i daliti koje je „rast ekonomije zgnječio “ ipak su doprineli indijskom ekonomskom bumu. Adivase („starosedeoci“), narodi koji se nazivaju plemenskim, a koji se radije izjašnjavaju kao „autohtoni“, čine 8,6% stanovništva države, odnosno više od 100 miliona u odnosu na ukupnih 1,2 milijarde. Potonji su „ugnjeteni“ kastinskim tlačenjem, što je prevod imena „dalit“ koje je odmenilo nekadašnji naziv „nedodirljivi“ (parije, prim. prev.); njih je 200 milijardi, odnosno 16,6% stanovništva.

Sa administrativne tačke gledišta, ove istorijski defavorizovane grupe su „planirana plemena i kaste“ (scheduled tribes i scheduled castes). Ova kategorizacija im dozvoljava da koriste sistem kvota proporcionalnih njihovoj demografskoj zastupljenosti koji im garantuje mesta u obrazovnim i javnim institucijama, kao i u biranim skupštinama. Ovakva politika pozitivne diskriminacije, uvedena Ustavom iz 1950. godine omogućila je određenu društvenu pokretljivost, iako se ne primenjuje u privatnom sektoru u kom upravne pozicije ostaju većinski u rukama viših kasti.

Od fabrika do plantaža čaja

Ipak, adivase i daliti su još uvek većinski deo siromašnog stanovništva Indije. Rekordan ekonomski rast koji se beleži od ekonomske liberalizacije (u proseku 6% godišnje tokom dve decenije nakon sredine 1980-tih, a potom 8% u poslednjih deset godina) nije im omogućio da se izvuku iz svog položaja: njihova prosečna stopa smanjivanja siromaštva je manja od 1% godišnje od 2000. godine naovamo; 82% ove populacije još uvek živi ispod međunarodne granice siromaštva od 2 dolara dnevno. Indikatori koji uključuju brojne faktore (prihod, pristup električnoj energiji i pijaćoj vodi, sanitarije, obrazovanje, itd.) ukazuju na istu hijerarhiju: 81,4% adivasa i 65,8% dalita se smatra siromašnima, naspram 33,3% pripadnika viših kasti i, u proseku, 55,4% ukupnog stanovništva (dok je u Kini, na primer, taj broj 12,6%). Kako bi se ova situacija razumela, nužno je ispitati diksriminaciju duboko ukorenjenu u indijskom društvu, kao i oblike tlačenja koji kombinuju kastu, klasu, rod, etničku pripadnost i mesto života.

Umesto da su ih uspon kapitalizma i modernizacija do koje je on doveo oslabili, ovi drevni identiteti su na paradoksalan način ojačani. Neoliberalne reforme koje je, nakon finansijske krize, vlada uvela tokom 1980-tih, i potom, još odlučnije, 1991. godine, imale su za cilj da pospeše ekonomski rast putem otvaranja ekonomije za tržište i privlačenja stranog kapitala. Indijski i strani investitori su uz pomoć jeftine i društveno veoma podeljene radne snage iz toga profitirali. Danas je više od 90% indijskih radnika i radnica zaposleno u neformalnom sektoru – oni nemaju nikakvu socijalnu zaštitu. Teško im je da se organizuju kako bi se izborili za povećanje plata ili solidarisali sa relativno boljestojećim radnicima i radnicama u formalnom sektoru.

U svetu rada, etnička, kastinska i rodna pripadnost nastavljaju da igraju odlučujuću ulogu u raspodeli poslova mimo klasnih podela. Najteže ili najprljavije poslove po pravilu rade daliti, dok su na najprekarnijim poslovima privremeni radnici koji migriraju iz najsiromašnijih krajeva zemlje ili adivase čiju zemlju je država oduzela. Klasne razlike među dalitima i adivasama su sve izraženije jer se, najviše zahvaljujući politici kvota, iz ovih grupa izdvaja za sada još uvek majušna elita. Samo 18% njihove populacije ima srednja ili visoka primanja. spram 55% među drugim kastama.

Kao što je pokazao britanski antropolog Brendan Donegan, dalitski poljoprivredni radnici iz selâ oko industrijskog koridora u Kudaloru u državi Tamil Nadu (na jugu Indije) su uspeli da se oslobode određenog oblika podređenosti koji ih je ranije velikim dugovima vezivao (nekad doživotno) za latifundije dominantnih kasti. Međutim, njihove žene i dalje za dnevnicu obrađuju istu zemlju. Pored toga, njihovo oslobođenje se ne može zaista smatrati oslobođenjem, jer, budući da nemaju potreban nivo obuke da bi mogli da se zaposle kao javni službenici, oni najčešće dobijaju najniže poslove u (...)

Obim celog teksta : 1 951 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Dalel Benbabaali

je antropolog, koautor (uz Alpu Šah, Džensa Lerša, Ričarda Akselbija, Brendana Donegana, Džajaselana Raža i Vikramaditju Takur) studije Ground Down by Growth: Tribe, Caste, Class and Inequality in 21st Century India, Pluto Press, London, 2017.
PREVOD: Pavle Ilić

Podeli ovaj tekst