Iako policija procenjuje da će istraga trajati „više meseci“, britanska premijerka Tereza Mej već je identifikovala krivca: naredbu za ubistvo Sergeja Skripala izdao je Kremlj. Ministar spoljnih poslova, Boris Džonson, smatra da „opasno postupanje predsednika Vladimira Putina“ predstavlja „crvenu nit“ koja pokušaj trovanja bivšeg pukovnika ruske obaveštajne službe, koji se odigrao u Londonu, povezuje sa svim prethodnim zločinima Kremlja: „aneksija Krima“, „sajber napadi u Ukrajini“, „hakovanje Bundestaga“, „mešanje u nekoliko izbornih procesa u Evropi“, „ravnodušnost spram Asadovih zverstava u Siriji“. Da sumiramo: Putin je kriv zato što je za tako nešto sposoban.
Između bodeža za led i čaja s polonijumom, između Lava Trockog (ubijenog u Meksiku) i Aleksandra Litvinenka (otrovanog u Londonu), ruske službe bezbednosti zasigurno su likvidirale veliki broj suparnika nastanjenih u inostranstvu. I druge vlade povlačile su jednako gnusne poteze, bez da je to dovelo do ovakvog diplomatskog uragana. Ljaga „duge istorije državno sponzorsanih atentata“, koja danas vređa Borisa Džonsona, stoji na imenima nekolicine glavnih gradova Zapada (Pariza, Berlina, Vašingtona) koji su na poziv Tereze Mej momentalno stali protiv Rusije.
S druge strane, Izrael je pokazao izuzetnu mudrost i uzdržao se od učešća u ovome, verovatno zbog toga što se nalazi u samom vrhu zemalja koje „sprovode ovakve operacije, koje nazivaju ‛ekstrateritorijalnim eliminacijama’ “. Naspram spiska Palestinaca, među kojima ima i zvaničnika, koje su u inostranstvu pobile tajne službe Izraela Rusi izgledaju gotovo kao naivni amateri: najmanje šest ljudi ubijeno je samo u Parizu, bez ikakvih posebnih posledica. Pariz je mesto u kom je nestao marokanski opozicionar Mehdi Ben Barka i u kom je ubijena Južnoafrikanka Dalci Septembar, predstavnica Afričkog nacionalnog kongresa (ANC), ili, nešto skorije, troje kurdskih aktivista. Što se Vašingtona tiče, agenti Avgusta Pinočea tamo su ubili bivšeg ministra Salvadora (…)
