Velika narodna skupština Turske je 13. marta usvojila reviziju izbornog zakona. Noćnu skupštinsku sesiju je obeležila borba između ultranacionalističkih poslanika u savezu sa Partijom pravde i razvoja (Adalet ve Kalkınma Partisi, AKP), koja ima većinu sedišta, i predstavnika Republikanske narodne partije (Cumhuriyet Halk Partisi, CHP), jedne od glavnih opozicionih partija. U političkom kontekstu koji podrivaju neprekidne represije još od pokušaja puča 15. jula 2016, validiranje zakonskog teksta od dvadeset šest članova svedoči o predsednikovoj želji da uveća svoju moć i da ništa ne prepušta slučaju, ne bi li osigurao pobedu na sledećim izborima.
Parlamentarni i predsednički izbori će se održati 3. novembra 2019, prvi od ustavne reforme iz aprila 2017. koja je dovela do pada parlamentarnog režima. Relativni neuspeh tokom ovog ustavnog referenduma je bio poučan za Erdogana: „da“ u korist prelaska na predsednički režim dobilo je samo 51,4% glasova, daleko od očekivanog plebiscita, i sa značajnim izborom velikih gradova za „ne“. Stoga namerava biti reizabran sa mnogo boljim rezultatom – koji mu je potreban radi legimiteta i prestiža raskošne proslave 2023. za stogodišnjicu osnivanja Turske Republike. Ova ambicija iziskuje veću kontrolu izbornog procesa i osnaživanje do tada neviđenog saveza između njegove islamsko-konzervativne partije AKP i ultranacionalističke stranke ekstremne desnice Partije nacionalnog pokreta (Milliyetçi Hareket Partisi, MHP). Potonja, antikurdska i antievropska partija, podržala je ustavnu reformu iz 2017.
U potrazi za rezervoarom glasova
Sa tekstom koji je usvojio Parlament, glasački listići koji nemaju službeni pečat će tokom prebrojavanja biti prihvaćeni. Ranije je pečat bio obavezan kako bi se izbegle prevare. Aprila 2017. je Visoko izborno veće izbrojalo skoro 1,5 miliona ovakvih listića, na štetu opozicije. Opozicija ne prestaje da ponavlja kako ova brojka odgovara razlici glasova između pristalica i protivnika prezidencijalizacije političkog režima. Za CHP i osam opozicijskih saveznika, ova odredba predstavlja „otvorena vrata za prevaru i ozbiljnu pretnju slobodnim i fer izborima“.
Kako bi nadoknadio gubitak svog biračkog tela, Erdogan mora pronaći dodatnu podršku. Ako mu tradicionalna baza AKP ostaje verna, članovi i pristalice Hizmeta („služenja“), pokreta Fetulaha Gulena, više nemaju poverenja u njega zbog represije koju trpe, ali i zbog brojnih skandala oko predsednika i njegove pratnje. Računa se i na izuzetke među kurdskim konzervativnim glasačima koji su glasali za AKP.
Erdogan nalazi rezervoar glasova među ultranacionalistima. Dvadeset prvog februara 2018, u predsedničkoj palati u Ankari, potpisao je pakt sa Devletom Bačelijem, poslanikom i predsednikom MHP. Nakon nekoliko nedelja pregovora, dve partije su obećale da će raditi zajedničku kampanju u okviru izbornog saveza 2019, jer ova vrsta predizbornog grupisanja nije zakonski zabranjena. Škrt u komplimentima i pohvalama, Erdogan je podsetio na „patriotsku poziciju“ MHP tokom propalog puča iz 2016. i pohvalio je načelo osnivanja saveza: „kada je zemlja u pitanju, ostalo su samo detalji“. Bačeli je pak obećao kako će MHP podržati kandidaturu predsednika za reizbor. Zbog ove naklonosti će se možda zaboraviti da je ovaj univerzitetski profesor, koji je godinama bio blizak ekstremno desnim grupama Kluba idealista (Sivim vukovima), nekada bio žestoki protivnik AKP kojem je upućivao oštre kritike, a ponekad i uvrede.
Reforma izbornog zakona, koja je dala kartu AKP-MHP savezu, otvorila je mogućnost preživljavanja MHP, jer će član partije u savezu moći biti poslanik u parlamentu čak i ako je njegov rezultat ispod granice od 10%, koliko je potrebno za dobijanje sedišta. Prema većini anketa, malo je verovatno da će ultranacionalistička stranka preći ovu granicu 2019. To je razbesnelo opoziciju: „Izborna reforma instalira fašizam u našoj zemlji“, kaže Meral Daniš Beštaš, poslanica Demokratske narodne partije (Halkların Demokratik Partisi, HDP), progresivne, prokurdske stranke čiji je kadar desetkovan hapšenjima i represijom. Kopredsednik HDP-a Selahatin Demirtaš, (…)
