Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

SPILBERGOV FILM „THE POST“

Izabrati heroje

Prošlog 22. januara Reporteri bez granica su pozvali goste u bioskop Publicis Drugstore na Šanzelizeu u Parizu. Povod je bio pretpremijera filma koji „osluškuje pojmove istine i istraživanja, te smešta novinarstvo u srce intrige“. U pitanju je film „The Post“, Stivena Spilberga, koji je u francuskim salama emitovan pod naslovom „Pentagonski papiri“

Priča koja je inspirisana istinskim događajima se odvija u Sjedinjenim Američkim Državama 1971. Danijel Elsberg, analitičar tink tenka iz Pentagona, preuzeo je sav rizik da bi fotokopirao tajni vojni dokument koji dokazuje kako su Džon Kenedi i Lindon Džonson lagali Kongres i javnost o ratu u Vijetnamu, za koji su znali da ga nije moguće dobiti. New York Times novine su objavile rezime, ali sudska odluka im zabranjuje da nastave. Hoće li skromni regionalni dnevni list Washington Post preuzeti ovaj zadatak od prestižnog kolege? Tog ponedeljka uvečer u Parizu brojni novinari su došli da se dive Meril Strip u ulozi Katrin Grem, vlasnice Post-a, i Tomu Henksu koji igra ulogu glavnog urednika.

Osetljiv na aktuelne feminističke bitke, reditelj je usredsredio svoju priču na ženu umesto na protagoniste koji su zapravo najviše rizikovali: uzbunjivača Elzberga, optuženog za špijunažu i podložnog kazni na doživotni zatvor; ekipu New York Times-a koja je objavila slučaj. Ovaj ispravan kinematografski izbor je naljutio međunarodnog urednika Times-a zaduženog za nadzor objavljivanja dokumenata od juna 1971. „Ovo je potpuno pogrešno!“, razbesneo se čitajući scenario, „film je prevara“. Ali film je i uspešan: skoro tri miliona ulaznica u tri nedelje francuske projekcije.

U prepunoj sali bioskopa Publicis Drugstore najavljeno je prisustvo Fransoaz Nisen, ministarke kulture, i Arlema Dezira, zastupnika slobode medija iz Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (Organization for Security and Co-operation in Europe, OSCE). Niko ne navodi kao poslasticu da su 2013, kada je Dezir bio prvi sekretar tada vladajuće Socijalističke partije (Parti socialiste, PS), Pariz i ostali evropski gradovi odbili politički azil koji je tražio Edvard Snouden, u vreme početka otkrića o američkom nadzoru interneta. Budući da se te večeri više slavila Katrin Grem nego Danijel Elzberg, nije bilo potrebe da se zadovoljstvo gledateljica i gledaoca kvari mračnim razmišljanjima o sudbini aktuelnih uzbunjivača. Jedan od njih, Džulijan Asanž, osnivač Vikiliksa, zatvoren je preko pet godina u ekvadorskoj ambasadi u Londonu; drugi, Edvard Snouden, pobegao je u Rusiju. Bez pomoći minstarke Nisen, Evrope ili Socijalističke partije.

Ni demokrate s druge strane Atlantika nisu briljirale u odbrani slobode izražavanja, koju smatraju svetom od kada je Tramp krši. „Stav trenutne vlade vas je podstakao da snimite ovaj film“, rekao je Spilbergu novinar British Broadcasting Corporation (BBC). „Ali, ako pogledate šifre, Obamina vlada je donela više tužbi na osnovu Zakona o špijunaži nego bilo koja druga vlada. Ipak, niko u Holivudu nije želeo ništa o tome reći ili nešto učiniti“. (17. decembar 2017) „Meni to izgleda drugačije“, promrmljao je Spilberg koji žarko podržava demokrate. Elzberg je također priznao svoje naslednike: „Čelsi Mening i Edvard Snouden su moji heroji. Sa njima se identifikujem više nego bilo ko“. (Democracy Now!, 6. decembar 2017). Više od Katrin Grem, očigledno, čija odluka da 18. juna 1971. objavi pentagonske papire uprkos zabrani očarava informacijske profesionalce okupljene na pariškoj pretpremijeri. Uvereni (...)

Obim celog teksta : 1 490 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Pjer Ramber

PREVOD: Maja Solar

Podeli ovaj tekst