Rezultat Pokreta 5 zvezdica (M5S) na prošlim parlamentarnim izborima u Italiji je izazvao lavinu neverice i reakcija. Ipak, radi se o očekivanom plodu ekonomske i političke krize koja se produžava u nedogled. Srednji prst uperen prema klasi političara, novinarima i evropskim institucijama koji je ova partija usvojila kao simbol, poslužio je kao izraz besa miliona glasača i glasačica. Narod Italije pokazao je da ceni njegovu katarzičnu dimenziju.
U istraživanju objavljenom 2016. godine ekonomisti Gijermo Barone i Sauro Moseti su pokazali da najimućnije porodice u Firenci danas imaju isto prezime ili potiču od istih porodica koje su već u XV veku imale ogromna bogatstva. Duboka ukorenjenost onih u čijim rukama se nalazi ekonomska moć može biti deo razloga za to što je skoro 11 miliona građana i građanki Italije glasalo za M5S. Velike partije koje su vladale Italijom poslednjih dvadeset godina su odgovorne za spor ekonomski rast, povećanu nezaposlenost (naročito među mladima) i javni dug koji se otrgao kontroli. U kombinaciji sa serijom korupcijskih skandala u vezi sa sveprisutnošću Mafije, ovaj katastrofalni bilans je skršio poverenje stanovništva u njihove vođe. Stoga, mnogi posmatraju M5S kao pribežište i način da se osvete političkom aparatu prilagođenom potrebama kaste koju zanimaju isključivo sopstvene privilegije.
Onlajn odlučivanje
Osnivač ovog pokreta, Đuzepe („Bepe“) Grilo je 2014. godine na svom blogu najavio da M5S namerava da se bori protiv tri vrste neprijatelja: „Novinara koji se međusobno pokrivaju kako bi zaštitili ’kastu’ (i sopstvene prihode); režimskih industrijalaca uvek spremnih da vlasti čine usluge (ili da joj garantuju određen broj sigurnih glasova) u zamenu za pravo pristupa javnom tržištu ili državnim koncesijama; i, na kraju, političara koji su nepošteniji od prostitutki.“ Tridesetjednogodišnji Luiđi di Majo, kandidat M5S-a za premijera je pozdravio rezultat na izborima 4. marta predviđajući da će na ruševinama trenutne II republike nastati „III građanska republika“. I sama Druga republika je izgrađena na kršu ostalom iza korupcijskih skandala koji su diktirali političku istoriju Italije sve do pada velikih poratnih političkih partija i dolaska Silvija Berluskonija na vlast 1994. godine. Kada je 2013. godine M5S prvi put izlazio na republičke izbore, obećao je da će otvoriti Parlament „kao konzervu tunjevine“ – da bi se otkrile tajne, spletke i dogovori. Danas, di Majo tvrdi da je njegova partija spremna da vlada i da će druge strukture morati da se dogovaraju sa njom. Blog Bepea Grila, otvoren 2005. godine, četiri godine kasnije izrodio je sajber-pokret koji je danas prva partija u državi.
Ovaj fenomen se pre svega može objasniti sistemom informatičkih sredstava koji je partija koristila kako bi simpatizerima i simpatizerkama olakašala učešće u svom radu i kako bi uvela direktnu demokratiju koja omogućuje ljudima da biraju svoje kandidate i predstavnike, određuju liniju partije oko ovog ili onog pitanja i da sprovode referendume. M5S promoviše viđenje demokratije zasnovane na principu onlajn odlučivanja koje bi donesenim odlukama trebalo da daje veći legitimitet. Njegova numerička utopija – organizovanje građanskih rasprava preko internet foruma – je već primenila politički život. Svaki Italijan i Italijanka sada prostim klikom, bez omraženog posredovanja, mogu da iskažu svoje mišljenje ili raspoloženje prema bilo kojoj partiji, sindikatu ili časopisu.
Još jedan element koji treba uzeti u obzir: M5S je, barem za sada, jedina partija u Italiji koja može da se pozove na (gotovo) čist krivični dosije. Političko-finansijske afere su u ovoj državi toliko uzele maha da se smenjuju vrtoglavom brzinom ne dovodeći ni do kakvih posledica, osim daljeg uništavanja ono malo preostalog ugleda postojećih partija. Privlačnost M5S-a se najviše zasniva na sledećem zdravorazumskom postulatu: građanin ili građanka (…)
