Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

PORESKE POLITIKE KOJE PODSTIČU NEJEDNAKOST

Očajnička potraga za poreznicima u L. Americi

Da li je moguće promeniti svet, a pritom previše ne uznemiriti moćnike? Time što su prihvatile da vežu svoje politike socijalne pravde za porast izvoza, progresivne latinoameričke vlade su olakšale posao onima koji nastoje da ih sruše: kada ekonomija posustane, a državna kasa presuši... postaje lako kritikovati. Šta ako izlaz leži u porezu?

Četvrtog maja 2017. godine u Managvi, delegacija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) je nikaragvanskoj vladi prenela svoje preporuke za predstojeću godinu: povećanje poreskih prihoda putem ukidanja poreskih izuzimanja, ali i oporezivanja profita preduzeća koja posluju u slobodnim zonama.

Međunarodna finansijska institucija čija misija je da propagira neoliberalni put zamera jednoj – načelno socijalističkoj – vladi to što nije dovoljno čvrsta po pitanju oporezivanja? Ovo nije toliko redak fenomen koliko na prvi pogled deluje. Tokom protekle decenije, on se više puta javio širom Latinske Amerike gde su se MMF, Svetska banka i Međuamerička razvojna banka (MRB) pokazali zainteresovaniji za preraspodelu društvenog bogatstva od svojih sagovornika u vladama – kako desničarskim, tako i levičarskim.

Brojne studije i izveštaji su jasno utvrdili: Latinska Amerika je deo sveta sa najvišom stopom unutrašnje nejednakosti pri raspodeli društvenog bogatstva. Od deset prvih država u svetu po prihodu najbogatijeg 1% stanovništva, sedam se nalazi u Latinskoj Americi. Nemoguće je shvatiti zbog čega je to slučaj ako ne pogledamo poresku politiku koja se vodi širom ovog prostora koja, iako nije njen jedini uzrok, pojašnjava ovu strukturalnu nejednakost.

„Tržišna nejednakost, to jest, nejednakost koja postoji pre nego što država odigra svoju redistributivnu ulogu primenjujući fiskalne politike nije značajno viša u Latinskoj Americi u odnosu na evropske države”, analizira ekonomistkinja Maria Fernanda Valdes, stručnjakinja za poreske sisteme. „To znači da se razlika između ova dva regiona na polju nejednakosti prihoda javlja usled različitih poreskih sistema koji u Evropi smanjuju jaz, dok to nije slučaj u Latinskoj Americi.” Tako, prema Ekonomskoj komisiji za Latinsku Ameriku i Karibe (Cepal) Ujedinjenih nacija, Džini koeficijent (kojim se meri nejednakost prihoda) nakon oporezivanja širom Latinske Amerike opada samo 3%, naspram 17% među državama članicama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

Dakle, u Latinskoj Americi poreski sistem ne služi kao sredstvo društvene preraspodele, kohezije i pravde. Naravno, lokalne situacije su veoma heterogene – Brazil i Argentina imaju dva i po puta više poreske stope od Dominikanske republike ili Gvatemale koje su na dnu liste po tom kriterijumu. Svejedno, pragovi oko kojih se nivo oporezivanja uglavnom formira su izrazito niski. Regresivne strutkure poreskog sistema usmerene ka elitama čine proporcionalno manji doprinos budžetu od poreza koji plaćaju široki slojevi stanovništva. Formula je dobro znana: mali ili nepostojeći porez na luksuz ili imovinu – jedva 0,8% bruto domaćeg proizvoda (BDP) – i nameti na dobra i usluge (koji su jednaki za bogate i siromašne) pet do šest puta veći od poreza na prihod fizičkih lica, koji je u teoriji progresivniji. Dve hiljade i petnaeste godine, prosečni prihod od indirektnih poreza na celom kontinentu je bio 10% BDP-a; prosek za porez na prihod fizičkih lica jedva 1,8%. Poređenja radi, prosek prihoda od tog poreza u zemljama OECD-a u istoj godini iznosio je 8,4% BDP-a. U Africi je taj broj 3,2%, skoro duplo više od Latinske Amerike. Iako je ovaj broj iznad 3% u Meksiku, Argentini i Urugvaju, u Boliviji i Gvatemali je ispod 0,5%.

Situacija je početkom XXI veka bila još nepravednija, a porez na prihod fizičkih lica je dobacivao do kontinentalnog proseka od jedva 1% BDP-a. Postoji, dakle, tendencija ka rastu, iako ukupna poreska stopa i njene različite komponente ostaju niske (21% BDP-a u 2015. godini, naspram 18% u 2005.), daleko iza nivoa država članica OECD-a (oko 35%). Indirektni porezi, među kojima su i porez na dodatu vrednost (PDV) i porezi na uvoz-izvoz, čine njen najveći deo – više od polovine između 2000. i 2015. godine. Porez na kompanije, naročito one koje se bave eksploatacijom i trgovinom (...)

Obim celog teksta : 1 822 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Bernar Duterm

je direktor Trikontinentalnog centra (Cetri) u Leven la Nevu (Belgija) i urednik État des résistances dans le Sud. Amérique latine, Cetri - Éditions Syllepse, 2017.
PREVOD: Pavle Ilić

Podeli ovaj tekst