Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

U POZADINI NEUSPEHA PRIVATIZACIJE

Renesansa Laburista u Velikoj Britaniji

Zemlja u kojoj podele pre svega karakterišu konzervativni tabor? U kojoj levica podstiče entuzijazam gomile? Gde nada u nova osvajanja elektrizira progresiviste? Da, takva zemlja postoji: radi se o Ujedinjenom Kraljevstvu od 2015, odnosno od kada je izbor Džeremija Korbina na čelo Laburističke partije doveo do ponovnog uspostavljanja levice unutar okvira tradicionalne socijal-demokratske partije

„Ako želite gledati kako siromašni umiru, dođite da vidite neboder Grenfel“. U svom završnom govoru Laburističkog kongresa septembra 2017, vođa Laburističke partije Džeremi Korbin je citirao stih nigerijskog pesnika i pisca Bena Okrija evocirajući požar koji je odneo 79 života u zgradi socijalnog stanovanja 14. juna 2017. u Londonu. Severno od četvrti Kensington, jednog od najluksuznijih kvartova glavnog britanskog grada, kula se nalazila u enklavi siromašnih. Njene stanovnike i stanovnice, smeštene na rubu autoputa i železničke pruge, nasilna politika nejednakosti je prepustila samima sebi. Udeo prihoda 1% najbogatijih se u Velikoj Britaniji u poslednjih trideset godina udvostručio, prelazeći od 4% do više od 8,5% bruto domaćeg proizvoda (BDP). Korbin se u Brajtonu zadržao na značenju ove drame: „Grenfel predstavlja neuspeli i slomljeni sistem, koji Laburistička partija mora – i hoće - promeniti“.

U rukama konzervativaca od 1970-ih, izbornu jedinicu Kensington je, protivno svim očekivanjima, juna 2017. osvojila Laburistička partija. Korbinovi Laburisti, preciznosti radi, su veoma transformisali glavnu političku liniju britanske partijske levice. „Mnogi su ih napustili, u vreme [Tonija] Blera.. Ja sam ostala, zapušivši nos“, kaže Ema Dent Koud, nova predstavnica. „Oni su se vratili, a pridružilo se i mnogo mladih. Drugi su podržali kampanju bez učlanjena u partiju“. Dobro organizovana na lokalnom nivou, predstavnica je imala koristi od snažne aktivističke dinamike – brojne pristalice lokalne sekcije su za dve godine porasli od 300 na 1000 – i od „rascepa konzervativaca zbog Bregzita“. U izbornoj jedinici koja je snažno bila za ostanak Ujedinjenog Kraljevstva u Evropskoj uniji, Dent Koud je okupila mnoge izvan tradicionalnog laburističkog izbornog tela. „Ljudi sa desnice su glasali za mene, zatim ljudi koji su se udaljili od Laburista, pa ljudi koji nikada ranije nisu glasali i ljudi koji više ne veruju političarima. Mnogi su mi rekli da su se prvi put pokrenuli“.

Poput Keningstona, mnoge izborne jedinice su se nakon imenovanja Korbina za lidera partije 2015. preokrenule. Ako i ostaju manjina u Vestminsteru, Laburisti su napravili istorijski proboj na parlamentarnim izborima juna 2017: tri i po miliona glasova i trideset dodatnih sedišta. Ovo tim više zaslužuje pažnju jer su, u drugim delovima Evrope, stare partije koje potiču iz socijal-demokratije u krizi. U Francuskoj je Socijalistička partija izgubila oko 140 000 pristalica u periodu između 2007. i 2016. U Nemačkoj je u istom periodu Socijaldemokratska partija (SPD) izgubila 70 000 članica i članova. Dok su Laburisti sa 570 000 članica i članova od 2015. dobili 300 000 novih osoba. Nijedna nova sila - koja bi, kao u Francuskoj ili Španiji, sudelovala u dubokom preoblikovanju političkog pejzaža – ne dovodi u pitanje njihovu hegemoniju. Predlažući renacionalizaciju železnice i besplatno visoko obrazovanje, Laburisti su prekinuli sa neoliberalizmom, kojeg drugde u svetu članovi Socijalističke internacionale brane. Nezavisno od sistema glasanja koji favorizuje dvopartijski sistem, kako objasniti ovaj trostruki britanski izuzetak?

„Nije samo vlada ono što treba promeniti. Treba promeniti ceo model koji je u krizi.“ Na periferiji Šireg Londona, urednik Oven Džouns, figura britanske levice, drži govor pred sto pedeset aktivista i aktivistkinja. Okupili su se u sali komune Uksbridža, ukrašenoj bojama Laburista. Unutra se daju kratka obrazloženja u vezi sa poreskim merama, zaposlenošću, zdravstvom, stanovanjem i pozicijom Laburista povodom Bregzita; razmatraju se lokalni problemi; prave se skice koje predstavljaju tipične situacije – kao što je susret sa glasačem/icom Stranke za nezavisnost Ujedinjenog Kraljevstva (UK Independence Party, UKIP), ekstremno desne partije. Na kraju se organizuje tridesetak aktivističkih ekipa za popodnevne odlaske od vrata do vrata. Mesto nije određeno slučajno: Boris Džonson, bivši gradonačelnik glavnog grada i aktualni Ministar spoljnih poslova je poslanik u izbornoj jedinici. Pozicija koju je osvojio 2015. je klimava. Laburisti su identifikovali šezdesetak teritorija koje su prijemčive za skretanje u levo. „Hoćemo li se rešiti Džonsona?“, uzvikuje Džouns, „idemo! Svrgnimo ga!“

Jačanje pokreta „Momentum“

Pratimo ekipu koja ide od vrata do vrata između Cowley Road i Ferndale Crescent. „Nikada ne veruj torijevcu [konzervativcu]“, čitamo na jednom prozoru. Pet muškaraca i žena korača srednjeklasnim prigradskim kvartom koji se nalazi ispod putanje leta aviona sa londonskog aerodroma Hitrou. Među njima je samo jedan član lokalne laburističke sekcije. „Pridružio sam se početkom 1980-ih“, objašnjava ovaj profesor muzike u penziji. „Kada je izabran Bler, vratio sam člansku kartu. Bio sam veoma nezadovoljan obrazovnim merama koje je preduzela njegova vlada. A onda sam se vratio zajedno sa Korbinom.“ Šejmus Mekoli ima četrdeset jednu godinu i radi u oblasti komunikacija. Ni za šta na svetu ne bi glasao za Blerovu partiju. Ali 2015. se pridružio Korbinu. Iste godine je pedesetogodišnjakinja Kit Veb odlučila da se angažuje. Pre toga, politika je nije interesovala. Nasuprot tome, Dejvid Kar je bio dugogodišnji pristalica Komunističke partije. On se „opredelio za Korbina, jer je došao iz sindikalizma“. Također ceni to „što je Korbin feminista i ekolog, što brani palestinski narod i suprotstavlja se ratu u Iraku“. I na kraju, ovde su Amir N., koji se angažovao pre dva meseca, i Debora Olzevski koja podržava Korbina iako je članica druge stranke, Partije za jednakost žena i muškaraca (Women’s Equality Party).

Raznolikost (uključujući i socijalnu) ove male skupine svedoči o narodnoj dinamici Laburista. Pored bivših aktivista, prilično starih, koji su se vratili u partiju nakon što su je napustili, brojni su mladi ljudi koji su se usudili na ovaj korak: računajući samo na sekciju laburističke omladine Young Labour, imaju više mladih nego Konzervativna partija u svim starosnim grupama. Diplomirani i pripadnici srednje klase, novi aktivisti su često manje sindikalizovani, ali u Korbinu vide pravog čoveka koji će da uradi posao.

Međutim, nakon ostavke Edvarda Milibanda maja 2015, izbor Korbina je otvorio prostor za najgora predviđanja: njegovi protivnici nijednom nisu propustili da podsete na izborni debakl iz 1983, vremena kada je levica bila na čelu partije. U to vreme, protivnici su imenovali njihov program „najdužim oproštajnim pismom pred samoubistvo u istoriji“. Izabran na čelo partije sa 59,5% glasova, predstavnik Izlington Norta (London) je, vraćajući u svoju korist načelo otvorenih primarnih izbora, uspeo oko svoje ličnosti i svojih ideja kristalizirati široke narodne težnje. Suprotstavljajući se merama štednje i ratu. njegove pristalice, koji su ušli u Laburističku partiju, pretvorile su revolt laburističke elite u neoliberalizam. U 2016. ga je novo glasanje potvrdilo kao vođu stranke sa 61,8% glasova. Od tada se ova dinamika ne umanjuje. Kao znak vremena, letak koji se deli stanovnicama i stanovnicima Uksbridža nosi naziv „Laburisti su spremni za upravljanje“.

Kao (...)

Obim celog teksta : 3 319 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Alen Popelar & Pol Vanier

su novinari.
PREVOD: Maja Solar

Podeli ovaj tekst