Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

ANALIZA NOVE PENTAGONOVE STRATEGIJE

Vašington počinje novu trku u naoružanju

Politička presija koju Donald Tramp na svakodnevnom nivou doživljava od Republikanaca i Demokrata, obavezuje ga da iznova dokazuje svoj patriotizam. On to čini napadajući Rusiju koja je još uvek pod optužbom američke duboke države da je uticala na Trampovu pobedu tokom predsedničkih izbora u SAD 2016. U takvoj klimi, značajno povećanje američkog vojnog budžeta ne izaziva gotovo nikakva značajnija protivljenja unutar SAD. Tim više što Pentagon neprestano govori o opasnostima od novih sajber napada iz inostranstva, kao i potrebi za modernizacijom ogromnog nuklearnog arsenala koji ova država već poseduje

Svet je jako dugo – od Hirošime 6. avgusta 1945. godine do kraha SSSR 25. decembra 1991 – strahovao od nuklearne kataklizme. Bilo je pokušaja da se takva opasnost umanji na samitima velikih sila i pomoću sporazuma o kontroli naoružanja, ali mogućnost takve katastrofe nikada nije u potpunosti iščezla. A onda, nakon kraja Hladnog rata, rizik od nuklearnog rata je uglavnom nestao i svega je nekolicina ljudi imala na umu postojanje ogromnog arsenala atomskog naoružanja. Međutim, pretnja od nuklearnog rata je postala ponovo aktuelna zajedno sa planovima velikih sila o modernizaciji tih arsenala i različitim scenarijima u kojima bi se oni mogli iskoristiti.

Glavne nuklearne sile – SAD, Rusija i Kina – već sprovode modernizaciju svog naoružanja, ali ipak nijedna država nije prišla novoj eri atomske rehabilitacije sa većim žarom od Trampovih SAD. Američko ministarstvo odbrane je 2. februara objavilo Izveštaj o nuklearnom stavu (Nuclear Posture Review – NPR) u kome se proširuje spektar okolnosti u kojima se predviđa upotreba nuklearnog oružja i koji poziva na veće količine tog naoružanja.

Za Pentagon, „nuklearni stav“ znači procenu globalnog bezbednosnog okruženja, formalno saopštavanje američke politike u pogledu upotrebe atomskog oružja i popis oružja za koje se smatra da su potrebna za sprovođenje te politike. Novi NPR je sasvim jasan u sve tri tačke: prema ovom dokumentu, SAD se suočavaju sa pretnjama bez presedana, u šta spadaju i rastuće neprijateljstvo i vojna asertivnost Rusije i Kine. Na to treba odgovoriti revizijom američke nuklearne politike tako da se predsedniku daju veća ovlašćenja u domenu upotrebe nuklearnog naoružanja i da se ulože napori da se obezbedi nuklearni materijal koji će omogućiti da se ta ovlašćenja i izvrše, ako i kada to bude bilo nužno. Moglo bi se zaključiti da su SAD vojno slabije u odnosu na Rusiju i Kinu, pa da otud dolazi i potreba da se ojačaju odbrambeni kapaciteti. Nema ni govora o tome: SAD imaju znatnu nadmoć kako u konvencionalnim snagama, tako i u pogledu ogromnog i moćnog američkog nuklearnog arsenala. Značajn broj američkih trupa raspoređen je na periferiji Rusije i Kine, iako ne važi obrnuto. Uprkos tim činjenicama, u novom NPR-u se tvrdi da su Rusija i Kina ozbiljna pretnja po SAD, pa zato treba poraditi i na nuklearnom arsenalu, ali i na spremnosti da se on upotrebi.

Zaokret u politici

Takav stav predstavlja zaokret u odnosu na politiku koje se držala prošla američka administracija. Prethodni strateški plan američkih vlasti, sadržan u Izveštaju o nuklearnom stavu iz aprila 2010. godine, predviđao je smanjenje „isturenosti“ nuklearnog naoružanja u okviru američke vojne doktrine i, u okviru pregovora sa drugim nuklearnim državama, značajno redukovanje nuklearnog arsenala.

Kada je prvi put izneo ovaj pristup u javnost, predsednik Barak Obama je 5. aprila 2009. u Pragu izjavio sledeće: „U cilju napuštanja hladnoratovskog razmišljanja, umanjićemo ulogu nuklearnog oružja u našoj strategiji nacionalne bezbednosti i u skladu sa tim ćemo pozvati i ostale da učine isto“. Osnova ovakvog pogleda na stvari je ubeđenje da se odnosi među velikim silama mogu postepeno poboljšavati, da je nuklearni rat sve neizgledniji i da, shodno tome, nuklearne arsenale treba bezbedno smanjivati. Izveštaj Trampove administracije odbacuje te pretpostavke i trudi se da potvrdi tačnost potpuno suprotnog načina razmišljanja. U tom smislu je novi NPR manifest za „novo nuklearno doba“. Rusija i Kina su jasno stavile do znanja da nameravaju da revidiraju post-hladnoratovski međunarodni poredak i pravila postupanja, Izveštaj o nuklearnom stavu, 2018 Baš kao što je Obamin NPR, sa svojim pozivom na redukciju nuklearnih arsenala, proizilazio iz uverenja da se odnosi među velikim silama postepeno, ali trajno popravljaju, Trampov NPR odlikuje se drugačijom slikom sveta i stoga zaključuje da se američki arsenal mora ozbiljno unaprediti. Od 2010. godine, tvrdi se, „svedoci smo povratka na model nadmetanja Velikih sila. Rusija i Kina su, u različitoj meri, jasno stavile do znanja da nameravaju da revidiraju post-hladnoratovski međunarodni poredak i pravila postupanja“. Navode se i postupci tih zemalja kao što su rusko prisvajanje Krima i kineska izgradnja vojnih postrojenja na spornim ostrvima u Južnom kineskom moru. Za obe zemlje se kaže da „primenjuju asimetrična sredstva borbe protiv američkih konvencionalnih kapaciteta, čime se povećavaju rizik od pogrešnog proračuna i potencijal vojnog sukoba sa SAD i njenim saveznicama i partnerima“. Tvrdi se i da Rusija i Kina modernizuju i proširuju sopstvene nuklearne kapacitete kako bi bile još veća pretnja Amerikancima i njihovim saveznicima.

Ni u jednom trenutku NPR ne saopštava koju su ulogu imale SAD i njeni partneri u navodnom pogoršanju odnosa između velikih sila. Uopšte se ne pominje proširenje NATO na zemlje koje su nekada pripadale sovjetskom bloku, kao ni provokativni američki zaokret u istočnoj Aziji. Nema ni govora o neprevaziđenoj superiornosti SAD u nuklearnom naoružanju, niti o džinovskim ulaganjima u konvencionalni i svemirski program. Za rastuće nuklearne napetosti optužuju se isključivo (...)

Obim celog teksta : 2 591 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Majkl Kler

je profesor mirovnih i studija svetske bezbednosti na Hempširskom koledžu u Amherstu (Masačusets, SAD) i autor The Race For What’s Left: the Global Scramble for the World’s Last Resources, Picador/Metropolitan Books, Njujork, 2012.
PREVOD: Vuk Vuković

Podeli ovaj tekst