Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

OSVETA „STAROG SVETA“

DOSIJE: Maj 1968-2018

Šta je ostalo od maja ’68? Nejasna sećanja generacije koja pokušava pronaći razloge za vlastita negiranja ili nešto više? Akademska radnica Kristin Ros iz Nju Jorka tako podseća u svojoj knjizi, koju su objavili Le monde diplomatique i Complexe, da je pobuna 1968. pre svega bila prilika za neverovatno spajanje radnika i studenata u zajedničkom osporavanju društvenog poretka. Francuski maj ’68, taj prema istoričaru Pjeru Nori „čudovišni događaj“, privlači pažnju čak i školskih udžbenika. U svakom slučaju, ovaj događaj, koji i danas izaziva kontroverze, deo je šireg konteksta godine u kojoj su cvetali protesti diljem kapitalističkog i komunističkog sveta. Ideje, slogani i borbe kružili su s jednog na drugi kraj sveta. U Francuskoj je povodom „proslave“ maja šezdeset osme objavljeno skoro stotinu knjiga. Takva proliferacija literature bi mogla doneti niz različitih pristupa i baciti nova svetla na razumevanje fenomena koji je postojao u brojnim zemljama. Međutim, u pristupu temi se razdvajaju samo entuzijasti i oni razočarani, a često nude jednoznačnu interpretaciju istorije. U ovom dosijeu ćemo, kao prilog obeležavanju pedesetogodišnjice, obraditi nekoliko važnih pitanja o uzrocima, karakteru i posledicama maja ’68.

To je dragoceni trenutak u životu jednog naroda. Poklopac društvenih zakona je smaknut. Mirenje sa sudbinom i stare navike najednom se promišljaju, a potom i dovode u pitanje. Svetlom obasjana „reka sivih gradova, bez nade za okeanom“ susreće se s ostalima; svi zajedno pretvaraju se u more. „Zašto da ne?“ prelazi u „tako je kako je“; na scenu stupa nemoguće. Ustanička zaraza – pre pedeset godina nije se govorilo o „spajanju borbi“ – podseća nas na to da istorija nije završena, da su reforme i revolucije koje su joj dale obličje često zahtevale ukidanje obaveze čoveka da se povinuje i istrpi.

Maja 1968. godine, generalnu probu nije ispratila i premijera. Sveopšti ustanak, obeležen jednim od najvećih štrajkova u istoriji čovečanstva, uspeo je čak i da nanese štetu svojim naslednicima, budući da su njegove medijski najzastupljenije inkarnacije bile ujedno i one koje su se najgore okončale. Žak Sovažo, tadašnji studentski lider koji je preminuo prošlog oktobra, bio je, nasuprot tome, oličenje onih vedrih – pa samim tim i nepopravljivih – lica majskog pokreta, u kom je prepoznao „proizvod rada kolektiva koji su svet posmatrali kroz optiku koja prevazilazi individualnost “.

Podsetio bi nas na to da su tadašnji buntovnici promišljali ukidanje kapitalizma, što je pitanje koje, žalio je, „danas malo ko postavlja“. Njegove drugarice i drugovi i on borili su se protiv „modernosti“ zasnovane na racionalizaciji rada umesto na njegovoj preraspodeli, kao i preraspodeli bogatstva. Globalizacija kakvoj su oni stremili za cilj je imala „preko potrebni razvoj međunarodne solidarnosti“, a ne sve bržu cirkulaciju robe. Konačno, maja 1968. postavilo se pitanje borbe protiv vlasti koja je već tada nameravala da „od univerziteta napravi profitabilan biznis “ i time garantuje društvenu reprodukciju.

Ovakva prisećanja relativizuju noviji dominantni diskurs – otelovljen u Emanuelu Makronu, Angeli Merkel i Džastinu Trudou – koji sve političke sukobe pokušava da svede na iskonstruisanu (…)

Obim celog teksta : 508 reči.

Ev gotar bi tenê ji bo aboneyan berdest e

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Hûn abone ne? Ji bo xwegihandina gotarên online têkeve.
Xwe bidin nasîn

Serž Alimi

PREVOD: Matija Medenica

Podeli ovaj tekst