Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

OKVIR

Homoseksualci kao "teroristi" u Čečeniji

Evidentiranje od strane sigurnosnih službi, ucenjivanje, atentati, zatvaranje u tajnim zatvorima i mučenje: u Čečeniji su homoseksualci u većoj opasnosti nego u ostalim delovima Rusije, gde je zakon iz 2013. protiv "propagande netradicionalnih odnosa sa maloletnicima" ponovo smanjio pristup javnom prostoru udruženjima za odbranu lezbejskih, gej, biseksualnih i trans osoba (LGBT) u zemlji.

Čečenska situacija sabire niz faktora koji pokazuju stepen nasilja bez presedana protiv ljudi koji praktikuju homoseksualnost ili onih kojih se sumnjiče za to. Da bi izbegli represiju koja se, pre državnih čistki, provodi unutar porodica, žene koje odbijaju imperativ braka i nastoje živeti svoju homoseksualnost su prisiljene da napuste Republiku.

Represija nad homoseksualkama i homoseksualcima nije nova. Kazneni zakon Čečenske Republike Ičkerije iz 1996. ponovo je uveo kaznu za sodomiju (moujelojstvo): posuđivanjem ovog pojma iz sovjetskog zakona, član 148 se inspiriše šerijatskim zakonom propisujući telesno kažnjavanje, a u slučaju ponovnog prestupa smrt ili doživotni zatvor. Da bi potkopali uticaj islamista, predsednici Kadirov, otac i sin, antiterorističku borbu su učinili običnim načinom vladanja, zagovarajući verski rigorizam koji je jednako neprijateljski nastrojen prema homoseksualnosti.

Koristeći isprobane strategije u borbi protiv islamista, vlasti stavljaju na crne liste porodice i time napadaju klansku solidarnost. Neki zatvorenici koji su optuženi za homoseksualnost, prisiljeni su na javne ispovesti tokom "ceremonija oslobođenja" na koje su pozvani i članovi njihovih porodica. Vlast je vešto instrumentalizovala postojeće prakse društvene kontrole. Tokom 2008. godine, Ramzan Kadirov je opravdao zločine ubistva zbog časti, koji su u porastu kako u Čečeniji tako i u celom Kavkazu. Izlažući homoseksualce/ke stigmatizaciji, vlasti nastoje, često uspešno, da se udruže sa rodbinskim klanovima u svojoj politici represije, prisiljavajući žrtve da (...)

Obim celog teksta : 864 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Artur Kleš

je doktorant istorije na École des hautes études en sciences sociales (EHESS).
PEVOD: Maja Solar

Podeli ovaj tekst