Stakla slomljena, ulazi zatvoreni. Nalazimo se na fantomskoj parceli u Balahaderinu, gradiću u okrugu Roskomon na zapadu Irske. Ovde se već deset godina ništa nije mrdnulo: osim pacova koji se umnožavaju. Projekat se pojavio 2005, kada je zemlja doživljavala ekonomski bum koji joj je zaradio nadimak „keltski tigar“. Između 1990. i 2010, na smaragdnom ostrvu (Irska) je izgrađeno 762 600 stanova: brojka koja je znatno iznad stvarne potražnje. Ipak, cene su porasle brže nego bilo gde drugde: +474% između 1995. i 2007. u nominalnoj vrednosti, spram +222% u Ujedinjenom Kraljevstvu u istom periodu (+199% u Španiji i +107% u Sjedinjenim Američkim Državama). Zatim je 2008. izbila kriza, a cene su doživele kolaps. Dve od pet kuća je u 2009. vredelo manje od njihove kupovne cene. Kao i mnogi drugi, promoter parcele Balahaderin je bankrotirao. Bageri su prestali da rade.
Prošlo je celo desetljeće. Štampa – koja je doprinela jačanju špekulacija nekretninama – i dalje lamentira nad napuštenim stanovima. Ali sada nova tema hrani naslovnice: povratak mehura nekretnina... Rente su se povećale za 65% od 2011, premašujući nivo iz 2008. Prosečna cena novih stanova je prešla 350 000 eura u Dablinu: trostruko više spram 2012. godine. Objavljeno novembra 2017, istraživanje Instituta za ekonomske i socijalne studije najavljuje dodatno povećanje za 20% do 2020. ukoliko ekonomski rast ostane na sadašnjem nivou: mnogo više od 4% BDP-a (sa inflacijom) godišnje od 2014.
Koji je razlog za ovu eksploziju? Nestašica stanova u gradskim centrima, daleko od napuštenih parcela. „Zemlji je potrebno skoro 50 000 stanova svake godine. U Dablinu se godišnja tražnja kreće između 15 000 i 20 000 jedinica“, rekao je ekonomista Ronan Lions 28. juna 2017. na otvaranju zajedničkog parlamentarnog odbora zaduženog za pitanja stanovanja. Situacija je ktitična i u Korku, Limeriku i Golveju, velikim gradovima u Irskoj. Između 2011. i 2016. se 33 436 stambenih jedinica, od čega 6 598 u Dablinu i njegovom (…)
