Zajedničko bombardovanje Sirije od strane Amerike, Francuske i Britanije, usledilo nakon trovanja bivšeg ruskog špijuna i njegove ćerke u Ujedinenom Kraljevstvu, sunovratilo je odnose Rusije i Zapada. Ipak, određeni koji su neosetljivi na rast tenzija nalaze razloga za optimizam; pre svih Njujork tajms. U komentaru na odluku SAD od 26. marta da zatvore jedan konzulat i proteraju šezdeset ruskih diplomata, uredništvo tih prestižnih dnevnih novina je slavilo: „Ovaj razvoj događaja nas može navesti da se nadamo da će [Donald] Tramp konačno biti primoran da reaguje na pretnju koju [Vladimir] Putin predstavlja po Sjedinjene Američke Države i njihove saveznike.“ Za novinare, jedini problem je to što „bi Tramp morao da ode još dalje ukoliko želi da se efikasno odbrani od Putinovih niskih udaraca“. Dve nedelje kasnije, nakon navodnog napada hemijskim oružjem u Dumi, nedaleko od Damaska, američki predsednik je optužio „Putina, Rusiju i Iran“ da „podržavaju životinju Bašara Al-Asada“ i upozorio ih da će „veoma skupo platiti“. Ovo je „prvi put od kad je izabran da je direktno napao ruskog predsednika na Tviteru“, u ekstazi je preneo Njujork tajms (8. aprila).
Ova „nada“ o kojoj piše Njujork tajms rezonira sa dominantnim raspoloženjem koje vlada među progresivističkim krugovima od kako su tajne službe optužile Kremlj za mešanje u američke predsedničke izbore 2016. godine. Na početku mandata Baraka Obame 2009. godine, demokrate su obećavale „resetovanje“ odnosa sa Moskvom i optuživale republikance da oživljavaju hladnoratovsku retoriku. Sada zahtevaju od Trampa da „zaoštri politiku prema Rusiji i Putinu“ (rečima Čaka Šumera, šefa demokratske manjine u Senatu) ili čak i da „uzvrati udarac (...) kako bi nas odbranio od ruskih sabotaža“ (što je izjavio Džo Bajden, bivši potpredsednik SAD), čime staju na stranu neokonzervativaca i republikanskih huškača.
Dolazak Džona Boltona na poziciju savetnika za državnu bezbednost, stoga, nije im nužno zasmetao. Zapravo, to je „najstrašnija noćna mora za Moskvu“, kako kaže Hari Dž. Kazianis, istraživač pri Centru za nacionalni interes. „Tokom čitave svoje karijere on je bio strastveno antiruski nastrojen“. I zaista, nekoliko nedelja pre nego što će biti nominovan, Bolton je tokom govora održanom u februaru izjavio da je navodno mešanje Rusije u izborni proces bilo „napad na Ustav Sjedinjenih Američkih Država“. Tada je zatražio oštre mere protiv Moskve „u sajberprostoru i izvan njega“, i izneo sledeće mišljenje: „Ne smatram da bi naš odgovor trebalo da bude srazmeran; verujem da bi trebalo da bude veoma nesrazmeran.“ Drugim rečima, kao što je 2016. godine izjavio na ultradesničarskom kanalu Foks njuz: „Treba povrediti Ruse.“
Bolton se oduvek protivio bilo kakvim pregovorima ili poboljšanju odnosa sa Moskvom, čak i po cenu povećanog rizika od nuklearnog sukoba. Kada je bio državni podsekretar za naoružanje (2001-2005) nadgledao je odbacivanje ABM sporazuma (Anti-Ballistic Missile) od strane administracije Džordža V. Buša. Ovaj sporazum bio je potpisan sa Sovjetskim savezom trideset godina ranije. Propisujući gornje granice strateških odbrambenih kapaciteta, on je nastojao da ograniči razvoj ofanzivnog nuklearnog naoružanja, što je postavilo temelje za kasnije sporazume o kontroli naoružanja. Tokom predstavljanja novog ruskog nuklearnog arsenala u martu, Putin se postarao da naglasi da je ta modernizacija naoružanja posledica poništavanja ABM sporazuma od strane Vašingtona; takođe je pozvao na povratak sistemu kontrole naoružanja koji su, prema njegovim rečima, rasturile upravo (…)
