Vakanda, afričko kraljevstvo sa hipernaprednom tehnologijom zasnovanom na vibranijumu, čudesnom materijalu vanzemaljskog porekla koji podseća na nekadašnji kriptonit, uspelo je da izbegne ropstvo i odlučilo da se izoluje od ostatka sveta tako što će se pretvarati da je obična ruralna državica. Njen mladi kralj T’Čala mora da se suoči sa moćnim protivnikom, Erikom Kilmongerom, povratnikom iz oklandskog geta kom se ne sviđa odluka Vakande da ne pomaže potlačenima. Kako bi izbegao konflikt svetskih razmera, T’Čala stupa u savez sa predstavnikom Centralne obaveštajne agencije (CIA) i specijalnim snagama sopstvene zemlje, Dora Milajama.
Crni Panter. veoma slobodna adaptacija stripa iz 1966. godine, osamnaesti je superherojski film pod Marvelovom egidom; međutim, u njemu su superheroji crni. On je sstvario značajan uspeh. U Sjedinjenim Američkim Državama izašao je u januaru, a do marta je uspeo da zaradi preko milijardu dolara širom sveta. Radi li se, dakle, o adolescentskom blokbasteru ili o simbolu „crnog ponosa“ koji bi trebalo pozdraviti? Kamerunski politikolog Ahile Mbembe, bez ustezanja naziva ovaj film afroameričkog režisera Rajana Kuglera „izuzetnom sintezom svih ideja i koncepata koji (...) su pratili crnačke borbe za ostvarenje ljudskih prava “.
Implicitna tema filma – njegova podsvest možda – bez sumnje je budućnost crnačkih kultura. Ta tema prenosi se odgovarajućom, ponekad ekstravagantnom estetikom. S jedne strane, radi se o kombinaciji uticaja: Amazonke, Dora Milaje, podsećaju na kenijski narod Masaji; kraljica Ramona ima frizuru poput Zulu žena, a oblači se, kao i muškarci, u kaftane ukrašene na nigerijanski način; svi pričaju – ili natucaju – kosu, jedan od najtežih jezika južne Afrike koji koristi karakteristično „kliktanje“. Međutim, ono što naročito ističe u filmu je njegov afrofuturizam – pripadnost umetničkom pokretu koji spaja naučnu fantastiku, utopiju i crnačke kosmologije. Taj pokret stvorio je baroknu estetiku, negde između ludačkih boja (…)
