Svojim priznanjem od 2. aprila 2013. da je imao tajni račun u Švajcarskoj, čime je potvrdio nalaze istraživanja koje je objavio Mediapart, bivši francuski ministar finansija Žerom Kajuzak je uzdigao ove elektronske novine na pijedestal javnog pravednika. Do juče skeptični ili suzdržani, kolege sada slave vrline ovog portala. Priznanje su mu odavali kako političari čija je pozicija bila oslabljena ovom aferom, tako i oni kojima je ona išla u prilog. Izvan krugova moći,.,afera Kajuzak“ pobuđuje mešavinu gneva i slavlja, besa protiv korupcije i političke nemoći. Kada se povežu otpuštanje radnika i podsticanje onih koji sve to trpe da.,nešto poduzmu“, ko se ne bi osećao pomalo osvećenim padom ministra i upornošću Mediaparta da obelodani njegovu pokvarenost?.,Subverzivizam“. Možda bi baš tako Antonio Gramši nazvao političko raspoloženje koje zahvaljujući krizi jača u Evropi. Za ovog italijanskog mislioca marksistu, taj termin označava privatne i neorganizovane oblike pobune. One koji počivaju na jakom osećanju mržnje prema Državi, snažno se protiveći i rugajući se predstavama koje priređuju moćnici, ali zadržavajući u isto vreme podređeni položaj. Italijanski narod je, kaže Gramši, sklon subverzivizmu – fašizam će se njime obilno hraniti. Država koja je ujedinjena tokom Risorđimenta (,,renesanse“), krajem XIX veka, ostaje nedovršena, a takvi su i kanali kolektivnog izražavanja koji postoje u drugim zemljama – partije, sindikati, udruženja, demokratske institucije – tu nisu dovoljno jake. Endemska korupcija rađa slabo poštovanje zakona i razvija ciničan stav prema moći. Subverzivizam pogađa narodske klase, ali i elite. To je razlog zbog kojeg se u savremenoj Italiji taj termin koristio kad se govori o Silviju Berluskoniju i njegovom neprekidnom gerilskom ratu protiv pravosuđa, kao i o Đuzepeu (,,Bepeu“) Grilu i njegovom Pokretu 5 zvezda, sa nejasnim političkim programom. Za vreme karnevala, u srednjem veku, sveto i profano, plemenito i trivijalno, lepo i ružno, ukratko, sve tradicionalne hijerarhije se izokreću. Ali kada se zabava završi, poredak se ponovo uspostavlja. Subverzivizam, u ovom smislu, izražava pesimizam u pogledu mogućnosti trajne promene društvenih odnosa. Gramši koristi paradoksalan izraz.,apolitična pobuna“: pobuna, svakako, ali bez programa i bez budućnosti. Ova analiza savršeno odgovara novinarstvu koje se bavi političko-finansijskim aferama. Otkrivajući malverzacije na vrhu piramide moći, ovaj medijski žanr ostaje povezan sa legendarnim ličnostima Bobom Vudvordom i Karlom Bernštajnom, istražiteljima iz Vašington posta koji su 1972. izazvali skandal Votergejt, što je nakon dve godine imalo za posledicu ostavku predsednika Niksona.
U Francuskoj je razvoj ovog medijskog žanra osamdesetih godina bio posledica uzajamnog uticaja tri promene do kojih je došlo. Prva utiče na pravosuđe, sa dolaskom buntovnih istražnih sudija, početkom 1970-tih. Omogućivši.,curenje“ dokumenata u štampu, jača ih u borbi koju vode sa vlastitom hijerarhijom i nosiocima političke moći. Novinar istraživač ih, sa svoje strane, prima i proverava..,Tri dobra broja od advokata ili istražnih sudija pretvaraju vas u novinara istraživača “ ironično kaže Danijel Karton, nekadašnji novinar Monda i Nuvel observatera.
Na drugom mestu, tim novim (…)
