Od kad je Brazilski kongres 2016. godine smenio predsednicu Dilmu Rusef – što je bio potez koji je levica nazvala „parlamentarnim državnim udarom“ – deluje kao da se ova zemlja vraća u vremena za koja su se mnogi nadali da su ostala iza njih: u prošlost u kojoj su državom upravljali „pukovnici“ i bandeirantesi, lokalni plemenski poglavari koji su nasiljem uklanjali problematične pojedince. To su bili levičari i levičarke, kao i sirotinja – najpre „bezemljaši“ koji su živeli na neobrađivanoj zemlji koju je, prema Ustavu, trebalo redistribuirati u okviru agrarne reforme.
Dok se Brazil sprema da 13. maja proslavi 130. godišnjicu od ukidanja ropstva, bič, jedan od najmarkatnijih simbola te tužne epohe, ponovo se pojavljuje na televizijskim ekranima. Veleposednici na jugu države su 22. marta bičevima tukli seljake i seljanke Pokreta bezemljaša (PB) koji su čekali prolazak karavana bivšeg predsednika Luiza Ignjacija Lula da Silve. Senatorka Ana Amelia Lemos iz Progesivističke partije (PP, desnica) pohvalila je ove „istinske gaučose [kauboje] koji su podigli svoje bičeve“.
Tokom političke i sindikalne karijere od preko pedeset godina, bivši predsednik Lula, koji se od 7. aprila nalazi u zatvoru, putovao je zemljom uzduž i popreko bez ikakvog straha. Međutim, samo u toku marta suočio se sa serijom blokada koje su organizovale grupe ljudi naoružane traktorima, kamenicama, čak i puškama. Njihov cilj bio je da spreče turneju ovog predsedničkog kandidata čiji cilj je bio da mobiliše narod protiv presude na dvanaest godina zatvora koja mu je uručena zbog pasivne korupcije. Protiv presude se pobunilo, pored levice, i 122 brazilskih pravnika i pravnica koji su nizom članaka obelodanili pristrasnost tužbe koja se više zasnivala na sudijinim predrasudama nego na dogazima.
Deset seljaka i seljanki mučeno i ubijeno 2017. godine
Policijska istraga čiji je cilj bio da identifikuje osobe koje su pripucale na karavan 27. marta utvrdila je da su hici došli sa fazende (veleposeda) izvesnog Leandra Bonota. Tokom 1990-tih godina, dotični se nasilno borio protiv PB-a i povraćaja zemlje koji je sprovodio zvanični Nacionalni institut za kolonizaciju i agrarnu reformu (Incra). Ova informacija ne iznenađuje previše: svi napadi na karavan Lula de Silve pripremani su od strane udruženja veleposednika koji se otvoreno i nasilno bore protiv PB-a. Jedan od njih, Žedeao Fereira, predsednik Poljoprivredne federacije Rio Grande de Sula je prilikom stupanja na funkciju izjavio: „Borićemo se protiv PB-a i Incra-e. Njihove okupacije za cilj imaju isključivo otimačinu vlasništva od ruralnih proizvođača.“ Osuđen 2002. godine zbog neposlušnosti sudu i podsticanja na činjenje krivičnog dela, nakon što tehničkom osoblju Incra-e nije dopustio da uđu na njegov posed, Fereiru je naredne godine oslobodio Regionalni federalni sud (TRF4) u Porto Alegreu, ista instanca koja je u žalbenom postupku osudila bivšeg predsednika Lulu.
„Brazil je veoma nasilna država sa rekordnim brojem ubistava; međutim, za razliku od Meksika ili Kolumbije, ovde nije postojala tradicija političkih atentata“, analizira Mauricio Santoro, profesor političkih nauka na Državnom univerzitetu u Rio de Žaneiru. „Istog meseca kada je pucano na Lulin karavan, ubijena je i Marijel Franko, levičarska opštinska poslanica u Riu. Ovi tragični događaji nemaju pandan u našoj savremenoj istoriji.“ Najistaknutije političke ličnosti su po prvi pod rizikom od nasilja. Za društvene pokrete, nasilje (…)
