Trenutak je svečan. Ovog 4. maja, ličnosti iz celog sveta okupljaju se u Vili Aranga u Kampo-le-Benu, u Atlantskim Pirinejima, povodom Međunarodne konferencije za unapređenje mira u Baskiji. Tu ih, u dekoru poput onog na razglednici, dočekuje Žan Rene Ečegari, predsednik (Unija demokrata i nezavisnih, UDI) iz zajednice aglomeracije Baskije i južnoafrički advokat Brajan Karin. Geri Adams, bivši lider irske nacionalističke partije Šin Fejn stoji pored Džonatana Pauela, direktora kabineta britanskog premijera Tonija Blera u vreme pregovora sa Irskom republikanskom armijom (IRA), krajem 1910-tih, i Mičel Kamdesu, bivši generalni direktor Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Svi su došli da ponovo daju svoju podršku procesu napuštanja oružane borbe, koji je započeo u oktobru 2011, u Palati Aite u Sen Sebastijanu. Oni procenjuju put koji je prešla Euskadi Ta Askatasuna („Baskija i slobodaˮ, na baskijskom ETA) koja je upravo najavila konačno raspuštanje glasom neuhvatljivog istorijskog borca Josu Urutikoetkea.
Ova odluka je doneta nakon duge unutrašnje debate. Od 1077 aktivista koji su učestvovali u konsultacijama, 997 je glasalo za raspuštanje:„ETA želi da prekine ciklus sukoba između Baskije i države koju je karakterisala upotreba političkog nasilja (…). ETA je rođena od naroda, ona se rastvara u njemuˮ, kaže se u njegovom poslednjem obraćanju od 3. maja 2018.
Nekoliko dana ranije, „baskijska revolucionarna socijalistička nacionalna oslobodilačka organizacijaˮ priznala je svoju „neposrednu odgovornostˮ za „neizmerne patnjeˮ i „nepopravljive šteteˮ izazvane tokom sukoba. „Ja verujem da je ta izjava iznenadila mnoge ljude jer to prevazilazi ono što se očekivalo. Po pitanju žrtava i njihovih bližnjih, to priznanje odgovornosti i izvinjenje bili su neophodan korakˮ, objašnjava Inaki Egana, baskijski istoričar.
„Uspostavljanje mira je dugačak putˮ, podseća Adams a la Vila Aranga. Tokom trideset godina propalo je više pokušaja pomirenja: bilateralni pokušaji između vlade g. Felipea Gonzalesa i članova organizacije ETA u Alžiru 1989; dogovori Lizara-Garaci iz 1998. uključivali su mnoge sindikate, partije i udruženja s obe strane granice; i konačno pregovori koji su otpočeli 2005. između ETA-e i vlade Hoze Rodrigeza Zapatera (vidi hronologiju datu dole). Iako je kontekst ovih pokušaja bio različit, ETA se svaki put zaklanjala iza pasivnosti španskih vlasti da bi opravdala nastavak napada.
U međunarodnom kontekstu napuštanja oružane borbe, posebno u Severnoj Irskoj, levica abertzale (patriotska) je ipak preduzela duboku stratešku refleksiju od 1980-tih. Potpuno se uključivši u demokratske igre i odbacujući nasilje, Euskal Heria Bildu (EH Bildu) je tako postala druga politička snaga u Baskijskom parlamentu Španije. U isto vreme, više pacifističkih organizacija, kao Centar Anri Dinan za humanitarni dijalog (Švajcarska) i fondacija Berghof (Nemačka) radili su na posredovanju između učesnika u konfliktu.
17. oktobra 2011, šest uglednih ličnosti sastaje se u San Sebastijanu da bi metodično proučili prethodne neuspehe i predložili novi scenario. Ta koferencija iz Ajeta (koja je tako nazvana po imenu jednog bivšeg dvorca španskog diktatora Franciska Franka) okupila je bivšeg sekretara UN-a i dobitnika Nobelove nagrade za mir Kofija Anana, Adamsa, Paula, bivšeg premijera Bertija Aherna (Irska) i Gro Harlem Bruntland (Norveška), kao i Francuza Pjera Joke. Tom prilikom oni predstavljaju listu od pet preporuka za „pokretanje mirovnog procesaˮ i nude njihovu medijaciju. Prva preporuka gore ispregovarana, poziva ETA-u „da javno objavi konačni prekid bilo kakvog oružanog dejstva i da traži dijalog sa vladama Francuske i Španijeˮ. Tri dana kasnije, ETA objavljuje kraj svojih oružanih akcija.
U najvećoj tajnosti, jedna delegacija ove organizacije odlazi u Oslo. Tu će ona sačekati osamnaest meseci na dijalog sa španskim izaslanicima. Norveška država, koja u tom procesu igra ključnu ulogu, shvata da se nova španska vlada, koja je konstituisana nakon prevremenih parlamentarnih izbora 20. novembra 2011. time neće baviti. Nova konzervativna vlada, Mariano Rahoj, i njegova Narodna partija (PP) ne nameravaju da o bilo čemu pregovaraju: dok ETA izgleda slabijom nego ikad, Madrid usmerava svoje snage na represiju, (…)
