Donald Tramp je svoju karijeru izgradio na ideji da se svaki dogovor može promeniti. Kad bi neka njegova zgrada bila završena, ovaj investitor bi koristio loš kvalitet radova (ili neki drugi izgovor) da izbegne da ivrši svoje obaveze. Stoga bi nametao nove uslove u raznim poslovima, saopštavajući na primer: „Platiću vam samo 75% dogovorene sume.“ Uzmi ili ostavi. Oni koji bi ponudu odbili morali su da ga izvode pred sud, rizikujući da izgube i vrednost skupih sudskih troškova u okršaju sa advokatima lukavim koliko i opasnim. U svojoj knjizi Trump: Think Like a Billionaire („Tramp: Misli kao bilioner“) iz 2004. godine, on savetuje čitaocima da se „uvek svađaju oko računa“. Njegova reputacija lošeg platiše je dobro poznata dobavljačima i bankarima među kojima mnogi odbijaju da posluju sa njime.
U Think Big and Kick Ass in Business and Life („Budi ambiciozan i rasturaj u poslu i životu“, 2007), kaže da voli da „smaže protivnike i da skupi kajmak“, kao i da se ruga bankarima koji su izgubili svote koje su mu pozajmili. „To je njihov problem; ne moj. Rekao sam im da nisu morali da mi pozajme taj novac.“ Dojče bank, jedina velika firma koja još uvek sarađuje sa Tramp enterprajzom naučila je bitnu lekciju. Dve hiljade i osme godine, u jeku finansijske krize, tužila je ovog biznismena zbog neplaćenog duga od 40 miliona dolara. On je prešao u kontranapad, zahtevajući da mu se isplati slatka suma od 3 milijarde dolara. Njegov argument? Problemi sa nelikvidnošću njegove kompanije su posledica finansijske krize; a Dojče bank je među onima koji su za nju odgovorni... Banka mu je odobrila produženje duga od pet godina. Budući predsednik je brzo shvatio da pretnja sudskim postupkom može da ima zastrašujući efekat. Procenjuje se da je kao oštećeni i kao okrivljeni učestvovao u preko 3500 sudskih postupaka.
Kao početnik u politici, Tramp je obećao da će svoj talenat „najboljeg trgovca u istoriji“ staviti na raspolaganje Americi. Izjavio je da će, ako bude izabran, „ukinuti strašan sporazum“ iz Beča o iranskom nuklearnom programu, kao i Pariski sporazum o klimatskim pitanjima. To što njegove odluke nisu u skladu sa međunarodnim pravom ili što im se drugi potpisnici protive njemu nije bilo važno. Njegov pristup nosioca božanskog prava, kao i njegovo nepoznavanje istorije i diplomatije ukrštaju se sa potrebom da poništi legat svog prethodnika. Svestan da krši norme, on je ponosan na svoj instinkt i raduje se što na polju međunarodnih odnosa primenjuje svoje veštine izgrađene tokom karijere biznismena za nekretnine i zvezde rijaliti programa.
Nakon višegodišnjih pregovora, Iran, pet stalnih članica Saveza bezbednosti UN (SAD, Rusija, Kina, Francuska i Velika Britanija) i Nemačka potpisali su 14. jula 2015. godine „Zajednički sveobuhvatni plan akcije“ u Beču. On je potvrđen 20. jula 2015. jednoglasno usvojenom rezolucijom 2231 Saveta bezbednosti UN. U zamenu za obustavljanje programa istraživanja vojne nuklearne tehnologije i uvođenje međunarodne nadzorne misije do 2025. godine, sankcije Saveta bezbednosti protiv Islamske republike, uvedene 1995, bile su postepeno ukinute.
Očekivane ekonomske prednosti činile su ključnu komponentu sporazuma. Međutim, iako se trgovina Irana sa inostranstvom značajno uvećala, ona je daleko od buma koji je očekivan pre tri godine – glavni razlog tome je opstanak pređašnjih sankcija koje je američki Kongres usvojio u zoru islamističke revolucije 1979. godine. Američka neiskrenost bode oči brojnim Irancima: vlasti u SAD ostaju nedorečene po pitanju dolarskih transakcija kako bi obeshrabrile potencijalne investicije i izvoznike. Na primer, Francuski izvoz u Iran se utrostručio, sa cifre od 500 miliona evra u trenutku potpisivanja sporazuma na 1,5 milijardu 2017.
Iako se često naziva „otpadničkim režimom“, Iran je ispoštovao svoje obaveze, što je potvrdila i Međunarodna agencija za atomsku energiju, kao i povremena ispitivanja američke vlade. To objašnjava zbog čega je predsednik Tramp, koji je na tu funkciju stupio 20. januara 2017, tek 8. maja 2018. istupio iz ovog sporazuma. Njegove prednosti priznali i državni sekretar Reks Tilerson, kao i general Herbert Rejmond Mekmaster, savetnik za nacionalnu bezbednost, koji su bili protiv povlačenja SAD. Tramp je dobio (…)
