Nakon što je uz pomoć gotovo svih francuskih medija odneo lagodnu pobedu u trci za mesto predsednika Republike, Emanuel Makron od svoje skupštinske većine zahteva da osmisli zakon protiv širenja "lažnih informacija" tokom predizbornog perioda. Možda se već sprema za sledeću kampanju.
Zakon koji bi uskoro trebalo da se nađe na glasanju odaje kako vladare slepe za sporove s kojima se suočava, tako i — istovremeno — njihovu težnju da poprave stanje stvari izmišljanjem novih metoda prinude. Zaista je potrebno imati ozbiljnih problema s vidom da bi se za pobede "antisistemskih" kandidata, partija i kampanja (Donald Tramp, bregzit, katalonski referendum, Pokret pet zvezdica u Italiji…) makar i marginalno krivili autoritarni režimi koji šire lažne vesti. Američka štampa se već godinu dana muči da bez uverljivih dokaza pokaže kako predsednik Sjedinjenih Država na svom izboru ima da zahvali fake newsu iz kuhinje Vladimira Putina;
čini se da je i Makron zakačio istu vrstu opsesije. Toliko da se nada da će je napasti jednim beskorisnim, ali opasnim sredstvom. Beskorisnim: Državni savet je, upitan za mišljenje, 19. aprila poručio da "francusko zakonodavstvo već sadrži nekoliko odredbi u biti namenjenih borbi protiv širenja lažnih informacija". U pitanju je ponajpre zakon kojim je 29. jula 1881. godine uređena sloboda štampe, a koji dopušta suzbijanje širenja lažnih vesti, klevetanja i vređanja.
Opasnim: skupštinski predlog od sudija traži da u roku od 48 sati "zaustave veštačko masovno širenje… podataka koji predstavljaju lažne informacije". Ipak, Državni savet smatra da ih je "teško zakonski kvalifikovati, posebno imajući u vidu da sudija mora da reaguje u veoma kratkom roku". Konačno, Makronova uredba preterano učvršćuje nužnost "dužne saradnje" s telima koja uređuju internet servis provajdere i veb hostove, budući da na sve "lažne informacije" primenjuje ograničenje koje bi u startu trebalo da (…)
